Vaše je pravo i da odlučujete!

Tri meseca je prošlo kako je za predsednika skupštinskog Odbora za dijasporu i Srbe u regionu izabran Ivan Kostić, narodni poslanik iz Srpskog pokreta Dveri.

A. Čukić

U ekspozeu mandatara ni reči o dijaspori: Ivan Kostić

U razgovoru za "Vesti" Kostić sumira saznanja i podatke do kojih je došao obavljajući funkciju o koju se nisu otimali predstavnici vladajućih stranaka, što samo po sebi govori koliko su problematika iseljeništva i položaj sunarodnika u susednim zemljama važni za vlast u Srbiji.

Kostić kaže da se i na ovoj funkciji pridržava životne maksime - budimo realni, tražimo nemoguće - što bi moglo da objasni čvrstu nameru poslanika Dveri da do kraja godine iniciraju promenu izbornog zakonodavstva koja se odnosi na glasačko pravo srpskih državljana koji žive u inostranstvu.

- Mi ćemo sigurno do kraja godine predložiti izmene zakona koji će predvideti lakše ostvarivanje biračkog prava naših državljana u inostranstvu kroz mogućnost elektronskog glasanja. Da li će to biti usvojeno i da li će moći da bude primenjeno na prvim narednim izborima, a to su izbori za predsednika Srbije, to ne zavisi od nas, već od skupštinske većine.

Imate li neku povratnu informaciju iz SNS-a hoće li Vas podržati?
- Za sada nismo o tome pričali. Prethodni članovi i predsednik Odbora za dijasporu su se sapleli na temi omogućavanja elektronskog glasanja dijaspori. Mi imamo sada 300.000 Srba u inostranstvu sa pravom glasa, a glasa samo jedan odsto, što zbog razočaranja u politiku u poslednjih 16 godina, što zbog otežanog postupka za glasanje.

Da li se plašite da ćete se saplesti na ovom pitanju poput vaših prethodnika?
- Ne. Naša je obaveza da se borimo za ono što smo obećali u programu. Imamo za to podršku i predstavnika dijaspore, koji su i naši saradnici, a mogu slobodno da kažem, i finansijeri Dveri.

Zašto je problem da dijaspora ima zagarantovane predstavnike u srpskom parlamentu?
- Ne samo da treba da ima svoje zagarantovane predstavnike, već treba da ima i svoje ljude koji će voditi fondove za razvojne investicije. Jedna od naših ideja je bila formiranje fonda za borbu protiv bele kuge. Ljudi iz dijaspore koji daju novac moraju da odlučuju gde će taj novac ići.

Kada ćemo konačno prebrojati Srbe van matice. Stalno se spekuliše o tome koliko ih je, pa se brojka kreće od nekoliko stotina hiljada do četiri i više miliona?
- Ne postoji jedinstven stav ni među ljudima koji se bave ovom problematikom. Novinari govore da nas je mnogo manje od četiri miliona, što je najčešća brojka koja se pominje. Pri tom, treba uzeti u obzir da je to zajedno sa Srbima u region, kojih ima oko dva miliona. Ljudi iz Amerike, a ozbiljno tom poslu prilaze, tvrde da samo u Americi ima pet miliona ljudi srpskog porekla, uključujući tu drugu i treću generaciju. Fakat je da država nije uspela da prebroji Srba van matice, niti da pokrene bilo kakvu inicijativu ili projekat da taj broj bude konačno utvrđen.

Uprava za dijasporu, koja je trebalo da preuzme ingerencije nekadašnjeg ministarstva, godinama nema direktora, pa formalno nije ni konstituisana. Zašto se toliko čeka na njegovo imenovanje?
- Činjenica je da nije postojala politička volja. U ekspozeu mandatara Aleksandra Vučića iz 2014. nijednom rečju nije spomenuta dijaspora. U ovogodišnjem ekspozeu ima jedna rečenica kada je obećao da će se država Srbija mnogo više pozabaviti dijasporom. Obećano je da će direktor Uprave biti postavljen do kraja ove godine, a mi ćemo izvršiti pritisak kroz Skupštinu da se ono i realizuje.

Šta bi Vučić trebalo da kaže Rami

Delegacija skupštinskog odbora, sa Ivanom Kostićem na čelu, boravila je nedavno u Albaniji i uverila se na licu mesta da je položaj Srba u toj zemlji ubedljivo najlošiji u odnosu na druge države regiona.

- Srbi tamo nemaju pravo na jezik, na obrazovanje, pa čak i da se izjašnjavaju pod srpskim prezimenom. Bili smo kod gospodina Pavla Brajovića, predsednika srpske zajednice u Skadru, koji je pred tamošnjim institucijama Pavle Jakoje. Prema njegovim rečima, broj Srba u Skadru je oko 30.000, a u zvaničnim podacima ima ih pet-šest puta manje. Mi smo pokrenuli inicijativu da se pod hitno otvori naš konzulat u Skadru, inače ti ljudi nemaju nikakvu komunikaciju sa državom Srbijom. Naš ambasador u Tirani spava. Nažalost, premijer Vučić, kada je boravio u Albaniji, nije posetio srpsku zajednicu u Skadru, za razliku od hrvatskog ili mađarskog premijera, koji kada dolaze u Srbiju obavezno obiđu i nacionalnu zajednicu svojih sunarodnika.

Zašto je to tako?
- Izgleda da naši rukovodioci dobijaju instrukcije iz Evropske unije da se ne bave tematikom položaja Srba. Pošto je premijer Vučić jednom rekao da će stabilnost regiona zavisiti od srpsko-albanskih odnosa, nadam se da će na susretu koje ima u Nišu sa premijerom Albanije Ramom pokrenuti pitanje statusa nacionalne manjine Srba u Albaniji. Ne mogu da shvatim da se naš predsednik Vlade, kada je nedavno bio u Francuskoj, a boravio je tri dana, nije sastao sa predstavnicima srpske dijaspore u toj državi. Imamo i drugu stranu, jedna grupa ljudi vrši pritisak na nadležne institucije u Beogradu da ljudi koji su poreklom iz Republike Srpske nisu deo srpske dijaspore - naglašava Kostić.