EU migrante ostavlja Srbiji?
Evropska unija u okviru pregovaračkog poglavlja 24 od Srbije je dodatno zatražila plan za migrante, priznala je ministarka za EU integracije Jadranka Joksimović, podgrejavši tako spekulacije da Brisel od Beograda zakulisno traži da formira veliki centar za smeštaj izbeglica iz bliskoistočnih i afričkih ratnih područja.
Joksimovićeva negira izgradnju izbegličkog centra, a objašnjava da do kraja ovog meseca treba da se završi naknadno postavljeni zadatak i da se na tome uveliko radi.
- To nije akcioni plan za migrante, već operativni u okviru poglavlja 24 - pokušala je da pojasni ministarka o kakvom je briselskom zahtevu reč, a u okviru jednog od najneophodnijih poglavlja o pravdi, slobodi i bezbednosti podrazumeva se i jačanje bezbednosti granica.
Dnevno stiže 2.000 ljudi
U Srbiji je od početka godine evidentirano oko 80.000 osoba koje su izrazile nameru da traže azil, a taj broj raste. UNHCR je saopštio da granicu sa Makedonijom svakodnevno pređe do 2.000 osoba, od kojih se polovina evidentira u prihvatnom centru u Preševu, kao i da je mnogo beba, dece, trudnica, povređenih i iscrpljenih. Procene nadležnih su da tek nešto manje od dva odsto želi da ostane u Srbiji.
Šta se iza evropskog brega valja, prema mišljenju izvršnog direktora Centra za tražioce azila Radoša Đurovića, ne može se tačno znati. Ali, on ističe da Srbija mora da bude konstruktivna u svim razgovorima.
- Ne možemo da pričamo da smo sa Mađarima prijatelji dok oni podižu zid na granici jer će ga onda podizati i Hrvati i Rumuni. Beograd mora da ima argumente zašto nešto neće da radi i nikako ne treba da prihvatamo sve jer ćemo tako prihvatati i ono što nam niko ne traži - kaže Đurović za "Vesti".
On je objasnio da akcioni plan o kome je govorila Joksimović podrazumeva srpsku strategiju za izbeglice.
- Taj plan je Ministarstvo policije u saradnji s nevladinim sektorom uradilo početkom godine. U nekoliko navrata je menjan u skladu sa stručnim sugestijama. Broj izbeglih stalno raste, pa je moguće da EU hoće dopunu plana, odnosno odgovor kako će se Srbija izboriti u tim vanrednim okolnostima - kaže Đurović.
Zbog dramatičnog porasta izbeglih u Srbiji šef predstavništva UNHCR u Srbiji Hans Fridrih Šoder je na sastanku sa ministrom za rad Aleksandrom Vulinom rekao da su prihvatni kapaciteti u južnoj Srbiji napregnuti i najavio povećani obim podrške. On je istakao da UNHCR, osim vode, prevoza i informacija za posebno ugrožene između granice i Centra, nabavlja dodatnu opremu za registraciju tražilaca azila.
- Humanitarni pristup Srbije trebalo bi da služi kao primer drugim zemljama u Evropi koje još pogrešno postupaju sa izbeglicama - rekao je Šoder.
