Beograd nastavlja haške procese

Tužilaštvo za ratne zločine Srbije i Mehanizam za međunarodne krivične sudove koji su nasledili tribunale za ratne zločine u Jugoslaviji i Ruandi, zaključili su sporazum koji definiše saradnju po isteku mandata tribunala koje je osnovao Savet bezbednosti UN.

Memorandum o razumevanju potpisali su tužilac za ratne zločine Srbije Vladimir Vukčević (na fotografiji) sa tužiocem Hasanom Ubakarom Džalouom

 

Memorandum o razumevanju potpisali su tužilac za ratne zločine Srbije Vladimir Vukčević sa tužiocem Hasanom Ubakarom Džalouom, a njime je definisano da istrage i procesi protiv počinilaca ratnih zločina prelaze u isključivu nadležnost domaćeg pravosuđa, što će biti primenjeno kako na Srbiju, tako i na BiH i Hrvatsku. Tužilac Vukčević je potvrdio da će tužilaštvo voditi istrage protiv visoko rangiranih osoba koje se sumnjiče za ratne zločine.

- Prestankom rada Haškog tribunala ne prestaje i bavljenje ratnim zločinima, već ono sada prelazi na pravosudne organe u regionu - precizira Vukčević.

Memorandumom je precizirano da će Mehanizam koji takođe ima sedište u Hagu, dostavljati srpskim, bh i hrvatskim sudovima pristup dokazima, dokumentima i svedocima. Sam Mehanizam ne može da podiže optužnice, niti zahteva hapšenja, ali može da lokalnim sudovima dostavlja materijalne koje će, prema rečima Vukčevića, srpsko Tužilaštvo za ratne zločine "tretirati kao krivične prijave" i eventualno podizati optužnice. Isti slučaj je i sa vlastima u Sarajevu i Zagrebu.

- Tužilaštvo ne preuzima obavezu da podiže optužnice, već je samo u obavezi da razmotri dokaze koje je prikupio Haški tribunal, pa ako iz njih proizilazi da je neko izvršio krivično delo, ono će dalje da postupi - rekao je Vukčević.

Za razliku od postjugoslovenskog prostora, Mehanizam ima pravo da hapsi i procesuira još devet optuženika iz rata u Ruandi, a koji su u bekstvu. Pred Tribunalom u Hagu još se vode postupci protiv Ratka Mladića, Radovana Karadžića, Gorana Hadžića i Vojislava Šešelja.