Završen tekst Deklaracije o Srebrenici
Skupština Srbije najoštrije osuđuje zločin izvršen nad bošnjačkim stanovništvom Srebrenice u julu 1995. godine, na način utvrđen presudom Međunarodnog suda pravde, navodi se u nacrtu skupštinske deklaracije o Srebrenici. U preambuli deklaracije piše da se "očekuje da druge države bivše Jugoslavije na isti način osude zločine počinjene nad Srbima".
U preambuli se dalje navodi da Skupština Srbije najoštrije osuđuje i sve društvene i političke procese i pojave koji su doveli do formiranja svesti da se ostvarenje sopstvenih nacionalnih ciljeva može postići upotrebom oružane sile i fizičkim nasiljm nad pripadnicima drugih naroda i religija.
Genocid po Međunarodnom sudu pravde
Postojanje genocidne namere je, po tužbi BiH protiv SR Jugoslavije, izvan razumne sumnje dokazano jedino u slučaju srebreničkog masakra u julu 1995. godine, zaključile su sudije Međunarodnog suda pravde (MSP). Potvrđujući da su snage bosanskih Srba u Srebrenici počinile genocid, najviši svetski sud nije utvrdio da se odgovornost za taj zločin može pripisati tadašnjoj SR Jugoslaviji. Zaključak suda je da se neposredni izvršioci genocida - uprkos svoj pomoći i podršci koju su dobijali od Beograda - ipak ne mogu smatrati njegovim “organima ili agentima.” Po oceni suda nije, takođe, dokazano da je Srbija učestvovala u zaveri da se počini genocid ili bila saučesnik u njemu.
Međunarodni sud pravde u februaru 2007. godine je proglasio Srbiju odgovornom zbog propusta da spreči genocid u Srebrenici kao i da kazni ili izruči Tribunalu počinioce tog zločina, a u prvom redu generala Ratka Mladića. MSP, međutim, nije optužio Srbiju za genocid. Od Srbije se zahteva da bez odlaganja, u skladu sa obavezama koje ima po Konvenciji o genocidu, preduzme efektivne korake da kazni počinioce genocida i izruči Tribunalu optužene za taj i druge ratne zločine.
Kao što je predsednik Srbije Boris Tadić rekao 26. februara 2007: “Današnja presuda Međunarodnog suda pravde u Hagu, institucije koja postoji već više od šezdeset godina, veoma je važna za Republiku Srbiju i njene građane, jer je utvrdila da Srbija nije sprovela genocid u Bosni i Hercegovini“. |
SRS: Nemerljiva šteta Srbiji
Šef poslaničke grupe Srpske radikalne stranke Dragan Todorović ocenio je da radna verzija deklaracije o Srebrenici ima za cilj da nanese nemerljivu štetu Srbiji, Republici Srpskoj i njihovim građanima. |
U Deklaraciji se izražava "saučešće i izvinjenje" porodicama žrtava zbog toga što nije učinjeno sve da se spreči ova tragedija. Navodi se i da Skupština Srbije pruža podršku radu državnih organa zaduženih za procesuiranje ratnih zločina i za uspsešno okončanje saradnje sa Međunarodnim krivičnim tribunalom za bivšu Jugoslaviju u čemu naročitu važnost ima otkrivanje i hapšenje Ratka Mladića radi suđenja pred haškim tribunalom.
Sve nekada sukobljene strane u Bosni i Hercegovini, kao i druge države bivše Jugoslavije pozvane su da nastave proces pomirenja i jačanja uslova za zajednički život zasnovan na ravnopravnosti nacija i punom poštovanju ljudskih i manjinskih prava i sloboda, da učinjeni zločini više nikada ne bi bili ponovljeni.
"Skupština izražava očekivanje da će i najviši organi drugih država sa teritorije bivše Jugoslavije na ovaj način osuditi zločine izvršene protiv pripadnika srpskog naroda kao i da će izraziti sopstveno saučešće i izvinjenje porodicama srpskih žrtava".
SNS: Osuditi sve zločine
Šef poslaničke grupe "Napred Srbijo" Tomislav Nikolić izjavio je da bi za njegovu stranku bila prihvatljiva deklaracija kojom bi bili osuđeni svi zločini počinjeni u ratovima 90-tih godina I u kojoj bi bila apostrofirana Srebrenica, ukoliko je to, kako je rekao, zaista potrebno. Nikolić je dodao da u deklaraciji treba da stoji da Srbija od drugih zemalja traži da se na isti način odrede prema žrtvama koje je imao srpski narod i nad zločinima koji su počinjeni nad srpskim narodom. |
Autori Deklaracije, dodaje se, pozvali su se na Ustav Srbije u kome su ljudski život i dostojanstvo neprikosnoveni, na norme Univerzalne deklaracije UN o ljudskim pravima i druge međunarodne akte, a rukovodeći se, kako se ističe, ciljevima obezbeđenja stalnog mira i stabilnosti na prostoru zapadnog Balkana i daljem unaprđenju prijateljskih odnosa među državama bivše Jugoslavije.
Predlog Deklaracije podeljen je šefovima poslaničkih grupa u Skupštini Srbije i novinarima, a šef poslaničkog kluba za Evropsku Srbiju Nada Kolundžija ne očekuje suštinske promene tog teksta tokom parlamentarne rasprave.
Ona je objasnila da se do teksta došlo posle konsultacija obavljenih u širem krugu što joj, kaže, daje uverenje da neće biti suštinskih izmena teksta.
Prema najavama predsednice parlamenta Slavice Đukić - Dejanović tekst Deklaracije mogao bi da se nađe na sednici parlamenta 30. ili 31. marta.
DSS osudio tekst o deklaraciji
Demokratska stranka Srbije ocenila je da je neprihvatljivo to što je Kolegijum Skupštine Srbije, na Dan sećanja na žrtve NATO bombardovanja, raspravljao o sadržaju nacrta rezolucije o Srebrenici. "Neprihvatljivo je i nemoralno da Skupština Srbije usvaja rezoluciju koja deli nevine žrtve po nacionalnoj i verskoj pripadnosti, jer sve žrtve zaslužuju da im se iskaže pođednako poštovanje", naveo je portparol DSS-a Petar Petković. Petković je u saopštenju ocenio da je "jedino pravedno usvojiti predlog rezolucije DSS kojom se osuđuju svi zločini i iskazuje pođednako poštovanje prema svim žrtvama, jer Srbija koja je najviše stradala tokom 20.veka ima i najveći interes da se zločini osude". Poslanici DSS nisu prisustvovali sednici kolegijuma. |
