Hag: Oslobodite Vladimira Lazarevića
Odbrana generala Vladimira Lazarevića zatražila je u utorak od Apelacionog veća Tribunala u Hagu da Lazarevića oslobodi krivice za podržavanje i pomaganje progona Albanaca sa Kosova 1999. i da poništi prvostepenu presudu kojom je on osuđen na 15 godina zatvora.
Pozivajući sudije da prihvate Lazarevićevu žalbu, branioci Đuro Čepić i Mihajlo Bakrač su tvrdili da dokazi pokazuju da je Lazarević, kao komandant Prištinskog korpusa Vojske Jugoslavije, postupao po zakonu u odbrani zemlje od vazdušnih napada NATO i terorističke OVK.
Odbrana je, kao nedokazan, odbacila navod iz prvostepene presude da je Lazarević bio učesnik udruženog zločinačkog poduhvata u cilju progona albanskog stanovništva sa Kosova.
Zbog pomaganja i podržavanja prisilnog premeštanja i deportacija Albanaca na Kosovu, Tribunal je 29. februara 2009. prvostepenom presudom na po 15 godina zatvora osudio generale Lazarevića (63) i bivšeg načelnika Generalštaba VJ generala Dragoljuba Ojdanića (71).
Branilac Čepić naglasio je, pozivajući se na dokumente, da je Lazarević, tokom rata na Kosovu, "preduzeo sve što je u njegovoj moći" da se vojnici koji su činili krivična dela "kazne i krivično i disciplinski".
Zastupnik odbrane sugerisao je da o tome postoje mnogobrojniji dokazi, uključujući i Lazarevićeva naređenja, nego u slučaju hrvatskog generala Anta Gotovine, koga je Tribunal oslobodio krivice za progon Srba iz Kninske krajine u leto 1995. godine.
Advokat Čepić je podsetio da je bivši načelnik štaba OVK Bislim Zirapi na suđenju svedočio da je za albansku paravojsku "bilo normalno da naredi pokret stanovništva" i da je to važilo za celo Kosovo.
Kao uzrok "pokreta albanskog stanovništva", Lazarevićeva odbrana navela je i NATO bombardovanje gradova, i izbegličkih kolona kod sela Pirane i Koriša, u kojima su poginule desetine civila. Vojska Jugoslavije je civilima pružala humanitarnu pomoći i vraćala ih u domove gde god je mogla, kazao je branilac Čepić.
Osvrćući se na greške prvostepenog veća, branilac Mihajlo Bakrač podvukao je, pozivajući se na obrazloženje nedavne oslobađajuće presude koju je Tribunal izrekao generalu Momčilu Perišiću, da je tokom suđenja morala biti dokazana konkretna veza generala Lazarevića i počinilaca zločina na terenu što, kako tvrdi odbrana, nije učinjeno.
Da bi Lazarevića osudilo za pomaganje i podržavanje zločina, prvostepeno veće moralo je dokazati da je on tu pomoć pružao svestan da će ona biti "direktno usmerena" za činjenje zločine, a, kako je naglasila odbrana, dokazi govore upravo suprotno.
Branilac Bakrač je naglasio da se za svako mesto navodne deportacije albanskog stanovništva moralo dokazati da je general Lazarević na njemu bio ili da je imao saznanja da su njegovi vojnici izvršili deportaciju.
Citirajući nalaz Žalbenog veća Tribunala na suđenju Perišiću, Bakrač je naznačio da "pružanje opšte pomoći samo po sebi" ne može biti dovoljno sa osuđujuću presudu, bez dokaza da je pomoć "direktno usmerena" za činjenje zločina.
Zbog pogrešnog tumačenja činjenica i pogrešne primene prava, ocenio je zastupnik odbrane, "radnje koje je general Lazarević preduzimao u odbrani zemlje protumačene su kao pomaganje zločina".
"Kad god je imao saznanja o zločinima pripadnika VJ, general Lazarević preduzimao je mere za njihovo kažnjavanje", kazao je Bakrač, citirajući Lazarevićev izveštaj o tome da je, posle prvih deset dana rata, do 3. aprila 1999. "podneo 30 krivičnih prijava", od kojih osam protiv izvršilaca ubistava.
Odbrana je citirala i Lazarevićeva naređenja iz aprila 1999. da se stanovništvo koje se "pomerilo" tokom rata, nađe i zaštiti, i da se "spreči bilo kakav dalji pokret", a civili vrate u naselja.
Uzvraćajući na argumente odbrane, tužioci su zatražili odbacivanje Lazarevićeve žalbe zato što odbrana nije dokazala da je prvostepeno veće počinilo nijednu grešku. Sudije su bile "i preterano oprezne" kada su generalu izrekle kaznu od 15 godina zatvora, ocenio je tužilac Matijas Markušen.
