Srbija nije strašna zemlja

U životu svako ima mnogo želja, svi teže da bolje zarade kako bi život bio lagodan jer novcem može sve da se plati, ali ne i dečji osmeh kojem je posvećen Svetski dan deteta. Davnog 5. oktobra 1968. godine pokrenuta je inicijativa da svake prve nedelje oktobra beogradski mališani u svojim porodicama ugoste nekoliko stotina vršnjaka iz cele Evrope u okviru najveće i najznačajnije dečje manifestacije Radost Evrope.

Tokom pet dana trajanja jedne od najstarijih dečjih manifestacija u zemlji i regionu, vršnjaci iz cele Evrope imaju priliku da se druže i predstave kroz različite vidove umetničkog izražavanja - kroz klasičnu, tradicionalnu, džez i savremenu igru, dramu i muziku. Učestvuje oko 1.000 mališana iz 20 zemalja Evrope i Kine, a sve je počelo karnevalskom povorkom od Trga Republike, Knez Mihailovom ulicom do Kalemegdana uz širok osmeh, pesmu, igru, mažoretkinje, balone, zastave.

Osnovna škola za slabovidu decu "Dragan Kovačević" ugostila je 3. oktobra decu iz Nemačke i Litvanije. Direktorka škole Olivera Abadić ističe kako je razvojni put ove dece izuzetno težak, ali da se oni jakom voljom i još većom željom trude da budu sve bolji, kako bi osvojili što više nagrada za školu i takmičili se sa decom koja nemaju nikakav problem sa vidom. Ono što je njihova jedina prednost jeste što se nastava odvija u malim grupama.

Čestitke na poklon gostima

 

- Ove godine prvi put učestvujemo u manifestaciji Radost Evrope i deca se tome veoma raduju. Naša odeljenja su izuzetno mala, po desetak učenika. Đaci nisu bili u mogućnosti da udome nove drugare jer potiču iz veoma siromašnih porodica, obično su to deca iz domova, a mali broj njih ima pristojne uslove za život - objašnjava direktorka.

Hor sastavljen od svega desetak učenika različitog uzrasta deci iz Litvanije i Nemačke poželelo je dobrodošlicu na ruskom i engleskom, a onda su i zapevali nekoliko pesama uz pratnju profesorke na klaviru. Njihov osmeh i želja da se pokažu kako oni to samo uspeju oduševio je njihove gost. Direktorka škole Dečji plesni ansambl Nojnhagen, koja se nalazi u blizini Berlina, Simone Mojhe oduševljena je Srbijom, gde je bila već tri puta. Istakla je da joj nije bilo svejedno kad je prvi put stigao poziv da učestvuju u ovoj manifestaciji.

Gošće iz Nemačke

 

- Nismo mnogo lepog čuli o Srbiji, pogotovo zato što smo znali da je Kosovo veoma blizu, takođe smo se plašili i zbog bombardovanja, nikako nam nije bilo prijatno. Sve se promenilo kad smo došli prvi put i svi negativni komentari o ovoj prelepoj zemlji pali su u vodu. Meni je ovo treći put da dolazim, svaki put sa drugom decom, a ono što me je iznova oduševilo jeste srdačnost ljudi. Ovakvu spontanost nisam često doživljavala. Bili smo na Kalemegdanu, na Avali, Adi - oduševljena je Simone srpskim gostoprimstvom.

Slatkiši su na kraju učinili svoje, pažnja više nije mogla da bude usmerena na jedno mesto. Nekoliko kesa bombona je okupilo svu decu. Usledio je obilazak škole, koja je renovirana u poslednjih nekoliko meseci. U hodniku smo sreli Sergeja, desetogodišnjeg dečaka. Iako je nastava već počela, on je mirno sedeo na klupi.

- Bilo mi je lepo danas, bio sam uzbuđen tokom priredbe, ali mi je mnogo drago što je sve ispalo u najboljem redu. Sada baš ne znam šta imam od nastave, ali to nema veze, i ovako mi je ovde lepo sa vama na klupi.