Srpska hrana i Evropa (1): Dabogda u hasap grad udario

Počev od 10. juna u Srbiji je počela primena Zakona o bezbednosti hrane, ili drugim rečima primena hasap standarda. Uvedena su pravila gde se i na kojoj temperaturi čuva proizvod, o higijeni zaposlenih i objekta. Vlasnik će morati da zapiše kada je i od koga primio sirovinu, ko je primio, pa i kada zaposleni peru ruke. Svetska zdravstvena organizacija usvojila je ovaj standard kao najefikasnije sredstvo za kontrolu bolesti, a u zemljama Evropske unije je obavezan.

Država je za sada ublažila propise oko hasap standarda, jer bi mali proizvođači hrane bankrotirali kada bi ga primenjivali u potpunosti

 

Troškovi za uvođenje hasap standarda su ogromni, i to odgovara samo velikim igračima, koji će tako ostati bez konkurencije. Samo za papirologiju treba izdvojiti između 7.000 i 15.000 evra, ne računajući prilagođavanja u lokalu, tvrde mali ugostitelji i pekari. U Uniji pekara potvrđuju da su ovaj sistem do sada primenili uglavnom samo veliki proizvođači.

Problem je što je kriza toliko osiromašila Srbiju, posebno male proizvođače i poljoprivrednike, da je država morala da ublaži stroge evropske propise. Stoga seljaci i vlasnici malih radnji za pripremu hrane ne moraju da imaju hasap, ali moraju da vode računa o dobavljačima hrane, higijeni i da vode dnevnik. Iz Uprave za veterinu najavljuju da, u prvo vreme, kontrola neće biti kaznena, već edukativna, ugostitelji će dobijati instrukcije kako da rade.

- Svi moraju da vode zapisnik o ulasku svih sirovina, listu dobavljača, da vode računa o zdravlju i higijeni zaposlenih lica koja rukuju hranom, naravno i o higijeni prostora i svakako da se hrana čuva na određenoj temperaturi. Veterinarski inspektori će uskoro vlasnicima malih radnji bliže pojasniti detalje odredbi Zakona i pravilnika o bezbednosti hrane. Svima koji rade sa hranom, a pod nadležnosti su veterinarske inspekcije, obaveza uvođenja sistema hasapa je nastupila još 1. januara 2009. godine i mnoge klanice, fabrike za preradu mesa i mleka, distribuciju, već su uvele hasap - kaže Sanja Čelebićanin, načelnica Veterinarske inspekcije.

Oni koji se ne budu pridržavali pravila moraće da plate novčanu kaznu koja se kreće od 300.000 do tri miliona dinara uz predlog o zabrani delatnosti. Ona objašnjava da ukoliko se u određenom objektu samo vrši rasecanje i pandlovanje, mlevenje mesa, taj objekat nema obavezu uvođenja hasapa, već samo poštovanje pravila dobre higijenske i distributivne prakse. Sa druge strane, ako se u maloprodajnom objektu vrši pripremanje obroka za pečenje - dodavanje začina, pravljenje ćevapa, rolovanje, punjenje kobasica, takav objekat ima obavezu uvođenja hasap standarda.

Miladin Ševarlić, profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, kaže da su svi vlasnici malih radnji morali da uvedu hasap standard, mali gradovi i sela u Srbiji bi ekonomski propali, jedino bi Beograd bio izuzet, jer u prestonici gotovo svi već imaju hasap standard.

- Država je sitnim preduzetnicima zasad dozvolila da samo vode dnevnik proizvodnje. To podrazumeva da seljak koji u staji hrani dve-tri krave zapisuje da li je krava vakcinisana, da li je primala antibiotike, kad je ostala steona. Ipak, kontrola veterinarskih službi neće zalaziti po stajama, nego će se ograničiti na pijace i prodajna mesta. Međutim, uprkos svim hasapima Evropa se otrovala ešerihijom koli koja je postala otporna na antibiotike - kaže Ševarlić.

Po nekim statistikama, više od polovine ugostiteljskih objekata nije uvelo hasap standard. S jedne strane, hasap standard će sigurno doneti olakšanje kupcima kad je u pitanju čistoća i svežina proizvoda, ali s druge strane, bukvalno prepisivanje svetskih pravila, po kojima poslodavac treba zapiše kada je radnik oprao ruke, pekar da napravi burek iz epruvete ili da seljak vodi dnevnik jaja i sira, sigurno neće doprineti da taj seljak očisti kokošarnik svakog jutra.

Na rafove trgovina u zemljama EU u julu 2009. vraćeno je "ružno" voće i povrće posle 20 godina prinudnog izgnanstva! Doduše, prodaje se po nižim cenama (i do 40 odsto) od savršeno oblikovanih plodova. Evropska komisija poslala je u istoriju ovo bizarno pravilo prema kome nije bilo dozvoljeno prodavati krive krastavce, šargarepu sa račvastim korenom, kao i glavice karfiola manje od 11cm u prečniku. Ova diskriminacija je obuhvatala čak 36 vrsta voća i povrća. Kontroverzni sistem klasifikacije još važi za 10 proizvoda među kojima su jabuke, paradajz, jagode, grožđe i kruške.

Nesavršeni primerci navedenog voća i povrća prodaju se isključivo uz napomenu da služe za kuvanje. Prema starim propisima krastavac prve klase nije mogao da ima "zavoje koji odstupaju od vertikalne ose ili mogu ali tako da krivina obuhvati ne više od jednog desetog dela ploda". Tek godinu kasnije, 2010. ukinuto je pravilo da "debljina poprečnog preseka banane, merena između bočnih stranica po sredini, koja okomito pada na njegovu vertikalnu osovinu mora biti minimalno 27 mm".

Ovakvim glupostima srpski seljak može samo grohotom da se nasmeje, ali mu to ne umanjuje grč brige koja ga zakonski pritiska, što rekao Predrag Živković iz Bariča "dabogda grad ubio taj hasap, to jedino mogu da poručim Evropi".
 

Sutra: Srpska hrana i Evropa (2): Zakon o krštenicama za telad