Odmrznut Prelazni trgovinski sporazum
Šefovi diplomatija Evropske unije u ponedeljak su u Briselu odlučili da odmrznu Prelazni trgovinski sporazum sa Srbijom, a pristanak Holandije usledio je posle pozitivnog izveštaja glavnog haškog tužioca Serža Bramerca.
Šefovi diplomatija Evropske unije odlučili su da odblokiraju Prelazni trgovinski sporazum sa Srbijom, pošto je Holandija pristala da ublaži stav posle pozitivnog izveštaja glavnog tužioca Haškog tribunala Serža Bramerca.
Najnoviji izveštaj glavnog tužioca Serža Bramerca o saradnji Srbije bio je pozitivan, a u Uniji ocenjen kao vrlo povoljan napredak.
Ministri spoljnih poslova Evropske unije sastali su se u Briselu kako bi pripremili predstojeći samit šefova država i vlada EU zakazan za 10. i 11. decembar.
Ministri bi na sastanku trebalo da razgovaraju i o proširenju Evropske unije. Komesar za proširenje Oli Ren izjavio je uoči početka sastanka da se mogu očekivati razgovori o širenju EU.
"Pokazalo se da su projekti širenja doneli stabilizaciju na Zapadnom Balkanu. Vreme je da donesemo dalje odluke o približavanju zemalja zapadnog Balkana EU", rekao je Ren.
|
Primenom Prelaznog trgovinskog sporazuma srpski izvoznici dobiće garanciju da i dalje mogu da izvoze svoje proizvode bez carina u zemlje EU. „Time bi Srbija s režima jednostranih, autonomnih trgovinskih mera EU, prešla na pravi ugovorni odnos sa Unijom, a pravni odnos između neke države i EU je najvažnija stvar”, kaže Tanja Miščević, profesor na Fakultetu političkih nauka.
Od trenutka pune primene trgovinskog sporazuma ovdašnja preduzeća, prema rečima Mihaila Crnobrnje, profesora Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju, više neće morati da strepe da li će krajem sledeće godine, kada prestaju da važe pomenute olakšice, EU vratiti carine na izvozne proizvode iz Srbije.
Te carine Unija je prvi put ukinula novembra 2000. godine, za 90 odsto srpskih proizvoda koji stižu na evropsko tržište (izuzeti su neki poljoprivredni proizvodi, jer Brisel štiti domaće tržište). |
Koristi od Prelaznog trgovinskog sporazuma
Šefovi diplomatije će razmatrati i godišnji izveštaj o napretku koji su ostvarile države uključene u proces proširenja, a njihovi zaključci biće predstavljeni odvojeno za svaku od tih država.
Na sastanku će, takođe, države koje će predsedavati EU - Španija, Belgija i Mađarska, predstaviti zajednički program rada u narednih 18 meseci.
Jedna od tema sastanka Saveta EU biće i razgovor sa novoimenovanom Visokom predstavnicom EU za spoljnu i bezbednosnu politiku Ketrin Ešton o načinima na koji Unija može da učvrsti svoju globalnu ulogu.
U tom kontekstu, ministri će razmatrati i formiranje Službe za spoljnu akciju, što je predložila Eštonova, koja bi trebalo da se osnuje u skladu sa reformama predviđenim Lisabonskim sporazumom, bazičnim dokumentom Unije koji je stupio na snagu 1. decembra.
Šefovi diplomatija će, takođe, razgovarati o finansijskim, privrednim i problemima zapošljavanja, odnosno da li, kako i kada obustaviti mere preduzete radi borbe protiv globalne finansijske krize, kao i o novoj strategiji za privredni razvoj i zapošljavanje posle 2010. godine.
Tokom sastanka treba da bude usvojen i "Stokholmski program", odnosno nove smernice za EU u domenu sloboda, bezbednosti i pravosuđa.
Šefovi diplomatije EU će razgovarati i o Iranu, sa posebnom pažnjom na nuklearni program te zemlje, na lošu situaciju ljudskih prava u Islamskoj Republici i odnosima između Brisela i Teherana.
