Lekovi ilegalno stižu i u torbama
Čim nestane pojedinih lekova, kao što su trenutno deficitarni medikamenti za "obaranje" krvnog pritiska ili cirkulaciju, volšebno se u privatnim apotekama pojave preparati iz inostranstva. Oni švercerskim kanalima stižu najčešće iz Mađarske, a prodaju se "ispod tezge", samo stalnim pacijentima, a ponekad i ljudima koji ne deluju da bi pozvali inspekciju.
Iako se najčešće misli da lekove iz inostranstva privatni apotekari donose u torbama iz inostranstva, kako su masovno radili pre gotovo deceniju i po, švercerski kanali su, u međuvremenu, modernizovani.
- Šverceri tačno znaju šta je deficitarno, pa to nabavljaju, a apotekari imaju brojeve telefona preko kojih od njih naručuju lekove. Simptomatična je brzina kojom dolaze do podataka kojih lekova nema, sigurno ih o tome neko obaveštava i to bi policija trebalo da ispita. Najveći problem je što Agencija za lekove i medicinska sredstva, koja je zadužena za registraciju lekova na našem tržištu, nije nadležna i za kontrolu lekova u prometu - tvrdi za "Novosti" Vukosava Stevanović, iz strukovnog Udruženja "Farmaceutsko jezgro".
Ako se posle upotrebe leka nabavljenog iz šverca slučajno pojave neki neželjeni efekti, pacijent praktično nema nikakva prava: ne može da tereti apoteku, jer nema dokaz da je tu kupio lek, pošto se za preparate ispod tezge ne izdaje fiskalni račun.
Kažnjeno osam apotekaPrilikom 100 kontrola, inspektori Ministarstva zdravlja su u osam apoteka pronašli lekove koji nisu imali dozvolu za promet - rečeno je "Novostima" u Ministarstvu zdravlja. |
Švercovani lekovi, međutim, nisu isto što i falsifikovani, mada i među njima mogu da se nađu kopije.Međutim, svako ko kupuje lekove putem interneta rizikuje da dobije baš falsifikate.
- U Srbiji su slučajevi falsifikovanih lekova retki. Ali, ako znamo da je prema svetskom proseku 50 odsto lekova koji se kupuju preko interneta lažno, onda niko, pre svega zbog svoje bezbednosti, ne bi trebalo da kupuje lekove na ovaj način - kaže Pavle Zelić, iz ALIMS.
Prema procenama SZO, oko 10 odsto lekova u prometu je - lažno. U razvijenim zemljama najčešće se falsifikuju lekovi koji utiču na potenciju (viagra, cialis), kao i hormoni, steroidi i antihistaminici, zatim lekovi za terapiju hroničnih bolesti (hipertenzija, dijabetes).
- U siromašnim državama su to lekovi za terapiju zaraznih bolesti (npr. protiv malarije, tuberkuloze, a naročito skupi lekovi protiv SIDE), a čak se falsifikuju i lekovi u terapiji kancera. Što se tiče Srbije, naša evidencija ukazuje na falsifikovanje lekova za erektilnu disfunkciju - kaže Zelić.
