"U Omarskoj ubijali paravojni 'posetioci'"
Svedok odbrane Željko Mejakić potvrdio je danas, na suđenju Radovanu Karadžiću pred Haškim tribunalom, da je u leto 1992. bilo žločina nad Muslimanima u logoru Omarska kod Prijedora, ali je tvrdio da nisu bili planirani i da su ih počinili paravojske i "posetioci" spolja.
Mejakića koji je bio šef policijskog obezbeđenja u Omarskoj, Državni sud BiH je pravosnažno osudio na 21 godinu zatvora zbog nezakonitog pritvaranja pod nehumanim uslovima, ubistava, mučenja, seksualnog nasilja i progona zatvorenika.
Za te zločine optužen je i Karadžić (68), tadašnji predsednik Republike Srpske, u okviru tačke optužnice koja ga tereti za progon Muslimana i Hrvata širom BiH, koji je u sedam opština, uključujući i prijedorsku, imao razmere genocida.
Mejakić je tvrdio da je većina od 3.400 Muslimana, koji su bili zatvoreni u "sabirno-istražnom centru" u Omarskoj, bila osumnjičena da su kao ekstremisti učestvovali u borbama protiv srpskih snaga. Posle ispitivanja, polovina ih je prebačena u logor za ratne zarobljenike na Manjači, a polovina "oslobođena" preko "prihvatnog centra" u obližnjem Trnopolju.
Zločini, po Mejakiću, nisu bili "planirani" i "niko nije naredio" ubistva, silovanja ili progon, već su odgovorni bili "pojedinci", većinom pripadnici paravojnih snaga i "kriminalnih grupa", koji su u logor dolazili spolja, što policija nije mogla da srpeči. Bilo je, međutim, i "slučajeva" kada su i pripadnici obezbeđenja činili krivična dela.
Svedok je izjavio i da nije nikada čuo da srpsko vođstvo planira etničko čišćenje nerspkog stanovništva.
Tužiteljka En Saderlend predočila je, tokom unakrsnog ispitivanja, Mejakiću da je više od 300 ljudi poslednji put viđeno u Omarskoj, pre nego što su njihova tela ekshumirana iz masovnih grobnica. Ne opovrgavajući to, Mejakić je sugerisao da za te zločine nije bilo odgovorno obezbeđenje u Omarskoj, zato što su muslimanski zarobljenici bili izvedeni iz logora i ubijeni na drugim mestima, nekada udaljena i 100 kilometara.
"Mnogi su poslednji put viđeni u Omarskoj živi, napustili su je i gubi im se svaki trag. Njihova smrt se povezuje s Omarskom, po meni neopravdano".
Svedok je naglasio i da "nikada nije negirao da je u Omarskoj bilo ubistava". Na podsećanje tužiteljke da je u izjavi Karadžićevoj odbrani pomenuo samo dva ubistva, odgovorio je da su to bili slučajevi u kojima su akteri bili policajci i stražari.
Mejakić je potvrdio i da su u Omarskoj zatvorenici držani pod neodgovarajućim uslovima, uz nedovoljno hrane, te da su bili svakodnevno bili prebijani, neki i nasmrt, tokom ispitivanja.
