Koljači Srba stigli iz Crne Gore?
NVO "Amnesti" uputila je javni poziv vrhovnom državnom tužilaštvu i Upravi policije Crne Gore da saopšte šta su uradili po pitanju krivične prijave koju su podneli 10. marta 2009. protiv više lica iz pljevaljske Bukovice zbog učešća u ubistvu nekoliko desetina srpskih civila u čajničkim selima Ponikve, Šapići i Trpinje 14. februara 1993.
Iz Amnestija su saopštili da su, uz prijave, predati neoborivi dokazi da su pojedini Bukovičani učestvovali u napadu na ova sela, da je za napad korišćena teritorija Crne Gore i da su tom prilikom poubijani i na zverski način izmasikrirani srpski civili.
"Tražimo da Tužilaštvo i Uprava policije kažu šta su dosad uradili. Jesu li odbacili prijavu ili još rade na prikupljanju podataka. Možda se dešava ono najgore, a to je da prijava stoji sklonjena i skuplja prašinu u nekoj fioci, kako bi se sakrilo da se ovaj zločin desio", navodi NVO "Amnesti", uz objašnjenje da je nedopustivo da i policija i tužilaštvo sve vreme ćute.
U toku napada 1993. na zverski način u napadu muslimanskih snaga iz Goražda, preko teritorije Crne Gore i uz pomoć i učešće crnogorskih državljana ubijeni su: Dušanka Mašić, Branko Mašić, Trifko Dačević, Božo Dačević, Stanojka Dačević, Stanija Dačević, Duško Katana, Vučko Kovačević, Stevo Kovačević, Dušan Čokorilo, Darinka Pjević, Željko Mašić, Miroslav Krnojelac i drugi, dok je Polka Mašić preminula od posledica torture u Goraždu.
Neprihvatljivo je da se o zločinu u čajničkim selima ćuti punih 17 godina, odnosno da javnost Republike Srpske i Crne Gore o tim ubistvima sve zna, a da se nadležni istražni organi oglušuju. "Vaše ćutanje nas navodi na sumnju da postoji plan da se dešavanja vezana za pomenuti zločin ne pominju, kako bi se na taj način prikrile i druge nelegalne radnje.
Put kojim su došle muslimanske snage iz Goražda na teritoriju Crne Gore, Bukovice, a potom napali s leđa nezaštićena srpska sela, put je kojim se pre, a i kasnije, uz pomoć pojedinih Bukovičana, švercovalo oružje, hrana, cigarete za Goražde.
Neotvaranjem istrage oko ubistva civila želi li se možda sakriti priča o kriminalnim radnjama '90-ih", navodi "Amnesti" i objašnjava da bi državni organi, ukoliko im je stalo do svog ugleda, ali i Crne Gore, trebalo da reaguju.
Posebno je takva potreba naglašena i zbog tužbi pojedinih žitelja Bukovice protiv Crne Gore, kojima se traži odšteta zbog neadekvatne zaštite '90-ih, za vreme rata u BiH. "Svi građani prema kojima je postupano nepravično treba da traže odštetu. Upravo zato bi bilo potrebno ispitati šta se tada dešavalo u i oko Bukovice, kako se stvarne žrtve ne bi zaboravile, a pojedini krivci proglasili žrtvama", upozorava "Amnesti".
