Na vest o smrti vidara Vidaka Jukića: Čami mu pusta pećina
Da li će se neko sada setiti njegovih ideja i konačno učiniti dostupnom čuvenu speleološku atrakciju Megaru na periferiji Podgorice?
Iz Andrijevice je nedavno stigla vest da se u carstvo nebesko preselio Vidak Jukić, glasoviti sugestolog i narodni vidar ispod Komova. Čovek koji je toliko pomagao ljudima, otišao je gorko razočaran u one koji su ga ljudskom zlobom i nemarom zaustavili da pećinu Megaru na periferiji Podgorice, među speleolozima odavno poznatu kao svetsko speleološko čudo, učini dostupnom ljudima i pretvori je u svojevrsno podzemno lečilište.
Ulaz u pećinu u podnožju brda Crvena stijena, na periferiji gradskog naselja Tološi, stotinak koraka iz ravnice uz padinu, već četvrt veka, kao i vekovima, zarasta u šipražje i korov i sve je manje onih koji znaju da tu postoji jedan od najzanimljivijih i najzagonetnijih speleoloških objekata, ne samo u Crnoj Gori.
Ime
Gde ko od meštana i danas ovu pećinu zove Magara, navodno po tome što su se nekoć u nju sklanjali i plandovali magarci. Vidak Jukić je, međutim, prozvao Megara po istoimenom gradu u staroj Grčkoj, poznatom po čuvenoj Sokratovoj filozofskoj školi iz petog veka pre naše ere, koju je vodio Sokratov najbolji učenik, meštanin Euklid.
Pročula se pre 55 godina
- Čami pusta, potpuno napuštena i zapuštena, odoleva nebrizi i opakom zubu ljudskog nehata, zlobe, iako ima sve uslove da postane jedna od vodećih atrakcija glavnog grada Crne Gore. Pročula se pre 55 godina, januara 1962, kad je u nju zavirio čuveni jugoslovenski speleolog, profesor dr Jovan Petrović sa svojom ekipom. On je Megaru u svojoj poznatoj knjizi "Tragom pećinskog čovjeka" nazvao "pećinom magije i strave."
Debele naslage raskvašene gline i đubreta od slepih miševa onemogućile su tada speleologe da dopru do kraja pećine i sasvim je istraže, ali će to 28 godina kasnije poći za rukom upravo Vidaku Jukiću, koji je tada zamislio da pećinu učini dostupnom posetiocima, ali i da je pretvori u svojevrsno podzemno lečilište:
- Sem što je ovo izuzetna lepota za oko, koja će se sasvim pokazati tek kad pećinu potpuno očistimo i operemo, kad uvedemo pravu rasvetu, ovo je i pravi raj za dušu - rekao mi je Jukić, kad sam ga posetio u pećini krajem septembra 1990. godine.
Jedina na svetu
Jovan Petrović je sa ekipom ušao u Megaru jednog ledenog januarskog dana kad je živa u termometru u Podgorici pokazivala dva stepena ispod nule. Speleolozi su se u pećini, međutim, počeli preznojavati. Kasnije je definitivno utvrđeno da prosečna temperatura u njoj ne pada ispod 20 stepeni u bilo koje doba godine, a da u pojedinim dvoranama i usred zime dostiže i 28 stepeni, što predstavlja karakteristike kakve nema nijedna dosad otkrivena pećina na svetu. Uz to, vlažnost vazduha je na pojedinim mestima bila stopostotna, a pritisak za 40 milibara niži nego napolju. Speleolozi su tada zapazili još jednu neobjašnjivu pojavu: sa ekipom je bio i čuveni fotoreporter Milan Pešić, ali su njegovi blicevi potpuno zakazali u pećini, iako su napolju sasvim normalno funkcionisali. Pritom, speleološke lampe gore bez problema. Vašeg reportera je, recimo, Vidak Jukić kroz celu pećinu tada proveo uz pomoć najobičnijeg fenjera.
Zloba osujetila otvaranje
- Čovek se ovde oseća nekako spokojan, gubi osećaj za vreme i gotovo ne oseća umor. Moja porodica i ja i nekoliko radnika koji nam pomažu po ceo dan, u najtežim uslovima, golim rukama, jer alat ne pomaže, kopamo i izbacujemo desetine kubika ilovače i tek kad izađemo shvatimo da je dan odavno prošao...
Iako je uložio dve godine rada i potrošio 200.000 maraka (posebno je isticao kako mu je pomagao prijatelj Boro Grozdanić iz Diseldorfa, čovek kojeg je nekad lečio, i koji mu je pozajmio 100.000 maraka); iako je dopro do dvestapedesetog metra dubine, doveo vodu i struju i priveo kraju radove na otvaranju pećine i specifičnog podzemnog lečilišta, centra za istraživanje i primenu alternativne medicine u uslovima koji su, kako je tvrdio, veoma pogodni za lečenje astme i oboljenja disajnih organa, kao i pojedinih neuropsihijatrijskih oboljenja, odnosno ublažavanje i mnogih drugih zdravstvenih tegoba - isprečile su se ljudska zloba, sujeta i zavist. Ispoljili su je posebno pojedini meštani, valjda vlasnici magaradi i druge stoke koja više nije mogla da planduje u pećini. Oni su osujetili otvaranje pećine i Jukićevog lečilišta (najpre su Jukiću onemogućili da izgradi dve-tri stotine metara puta do glavne asvaltne saobraćajnice, potom pod okriljem mraka minirali ulaz u pećinu i na kraju na dan svečanog otvaranja pećine napravili demonstracije i silom rasterali zvanice).
