Politički nepodoban trener
Neobična fudbalska i životna priča Miodraga Delića iz Badovinaca
Sportske karijere podrazumevaju i srećne okolnosti koje često trasiraju put. Svet fudbalskih trenera je more u kome i najbolji plivači nestanu sa površine, posebno ako su pomalo sanjari i idealisti kao Miodrag Delić, junak naše priče. Krv, suze i znoj uvek su bili prisutni, ali to očigledno nije dovoljno.
"Veran svojim principima do iznemoglosti, nepodoban za sve uprave koji žele marionetu na klupi, autentičan, harizmatičan i odan fudbalu do bola", kako primeti jedan kolega, to je skica za Delićev portret.
Ime i status stekao u Semberiji i sa "ove" strane Drine. Zbog povrede prestao je da igra u 21 godini. Fudbalski zaljubljenik, trener, čovek koji je čitav život posvetio najvažnijoj sporednoj stvari na svetu.
U bogatoj biografiji stoje duboki tragovi koje je mladi stručnjak ostavio u obe Mačve, Slogi iz Petrovca, OFK Šapcu, Radniku iz Bijeljine, austrijskom LAC-u, slovačkoj Dubravki...Mnogo joj je dao, a da li mu je fudbal vratio istom merom?
- Fudbal jeste, ali ljudi, koji vedre i oblače u klubovima, nisu! Nisu mogli da me prate u ambicijama, željama, shvatanju fudbala. Zbog toga sam često ispaštao, na kraju ostajao i bez posla. Radeći sa igračima i u Republici Srpskoj i u Srbiji, imao sam zadovoljstvo da sarađujem se dobrim momcima, igračima koji su želeli da uče, napreduju, kaže Delić.
Čeka pravu ponudu
Trenutno preovladava gorčina. Dugo je bez posla iako se svuda ostavio vidljiv trag. Puno toga se dešavalo, a pomaka nema. Trenutno je u rodnom selu. Vratio se zbog porodičnih obaveza. Sada je opet spreman da se u potpunosti posveti fudbalu i radu. Čeka pravu ponudu i veruje da će doci.
- Vratio sam se u Badovince jer su mi roditelji bili stari i bolesni. Na žalost, ostao sam bez njih i sada se spremam da se ponovo uhvatim u koštac sa obavezama. Trenerskim poslom se bavim 22 godine i ne znam ništa drugo da radim. Fudbal je moj život, kaže Delić.
Pretposlednji posao je imao u šabackoj Mačvi. Preuzeo je mlađe kategorije na minus osam bodova od prvoplasiranog. Na kraju je njegova ekipa bežala pet bodova drugoplasiranom i izborila ulazak u Prvu kvalitetnu omladinsku ligu Srbije.
- Četiri meseca sam autostopom putovao iz Badovinaca u Šabac. Nisam imao platu, putne troškove… Sve sam to uspeo da prevaziđem i ostvarim sjajan rezultat. Tada mi se razbolela majka i morao sam da se raziđem sa Mačvom.
Sledeća stanica bilo je Jedinstvo?
- Da, iz Štitara. Prošao sam sa ekipom pripreme. Vodio sam tim do osmog kola i onda sam se razišao sa upravom. Neću o detaljima. Nismo imali iste poglede na fudbal i evo me sada u Badovincima i čekam da se pojavi klub koji želi da se fudbalski razvija i napreduje. Znam da će biti poziva i ubeđen sam da ću opet imati prave rezultate, optimista Delić.
Bilo je i internacionalnih iskustava?
- Bio sam u Slovačkoj. Druga omladinska liga, klub Dubravka iz Bratislave. Nisu mi završili vizu pa sam ostao samo tri meseca.
Politički nepodoban
Dobro je poznat i uvažavan na prostorima Republike Srpske. Svojevremeno je vodio mlađe kategorije bijeljinskog Radnika u najtežim, poratnim vremenima. Bio je i kopča sa najboljim srpskim klubovima i zahvaljujući njemu mnogi su došli u Semberiju. Čak i za vreme sankcija.
- Napustio sam Radnik jer su kod mene tada igrali najbolji, a ne najpodobniji! Šta da radim, drugačije ne znam, ne zanima me fudbalska trgovina i mešatarenje.
Zbog političke nepodobnosti, nisam strančki opredeljen, nigde nisam mogao da opstanem. Mogu da se pohvalim da sam bio namlađi trener Druge lige Republike Srpske. Vodio sam Proleter iz Dvorova sa dosta uspeha. Tada su u toj ligi bili Romanija Pale, Jedinstvo Brčko, Drina Višegrad….priseća Delić.
Razmišlja, dok čeka novi angažman, da napiše knjigu o fudbalu i fudbalskim radnicima. Kaže da je siguran da bi bila veoma čitana, ali se nosi mišlju da ponovo krene sa svojom školom fudbala.
- Već sam je imao. Bila je izuzetno kvalitetna. Moji fudbaleri su bili ravnopravni sa onima iz mnogo bogatijih i jačih klubova iz Srbije.
Zahvalnost porodici Matić
Poslednjih meseci okrenuo se sebi.
- Dosta sam dao drugima. Vreme je da počnem da mislim na sebe. Ogromnu zahvalnost dugujem porodici našeg reprezentativca Nemanje Matića. Otac Dragan, bivši fudbaler Mačve i Jedinstva, uvek mi je izlazio u susret kada su trebali tereni, oprema, utakmice...Ali, umorio sam se i od toga. Sada želim da radim u klubu koji ima koncepciju, koji ulaže u budućnost, gde svojim radom mogu da obezbedim "mesto pod suncem". Svejedno mi je da li je u pitanju rad sa juniorima ili seniorima. Nadam se da će neki klub prepoznati energiju i znanje koje nosim u sebi. Željan sam rada, utakmica i izazova koji nosi trenerski posao. Za uzvrat, ostavljam dušu na terenu, jer fudbal je bio i ostaće moj kiseonik i život.
Nema nikakve dileme da vrsni fudbalski stručnjak zaslužuje da se opet nađe na terenu. Da zasuče rukave i veliko isustvo, sticano u Slovačkoj, Austriji, naravno Srbiji i Republici Srpskoj, prenese na fudbalere.
Da li mlade ili seniore njemu je svejedno! Posla se ne boji,a rezultati koje je ostvario govore da zna i ume.
Učitelji
Bio sam trener omladinskog tima Mačve iz Bogatića pre 17 godina i u stručnom štabu prvog tima pomoćnik Slobodanu Milinkoviću.Vodio sam omladince bili smo prvaci Macvanskog okruga. Imao sam 24 godine. Sarađivao sam sa stručnjacima poput Radomira Jovičića, Slobe Milinkovića, Sulejmana Halilovića, Dragojla Stanojlovića, Darka Nestorovica...
Pomoć igračima bez kluba
Delić je redovno organizovao utakmice za amaterske igrače od 18 do 23 godine.
- Išli smo u Slovački i Austriju. Bili na kampovima, igrali turnire, prijateljske utakmice sa eminentnim klubovima... Pomogao sam mnogim igračima da ostvare transfer, uspesno sam reprezentovao naš fudbal.
Austrijsko iskustvo
Jedan deo karijere Delić je proveo u Austriji.
- Bio sam trener u četvrtoj ligi. Radio sam sa mlađim kategorijama i bio pomoćik u prvom timu Lac-a iz Beča. Kasnije sam dobio priliku u "Srbija 08" iz bečkog dela Kajzereberzdorfa, kod Srđana Stokića. Klub više ne postoji, bar u tom obliku.
Izgubio veru u ljude
Delić živi sa bolesnim bratom i brine o njemu.
- Ne mogu više da izdržim. Neka zna javnost. Nigde ne radim, a svi prijatelji su me prevarili i slagali. Samo lažna obećanja i zamajavanja. Više nikom ne verujem! Savremeni život ne trpi poštenog čoveka. Svima sam pomogao, učinio, nikad ljubomora i sujeta, samo dobra namera. Ništa mi se nije vratilo. Sad kad mogu da radim ne mogu da nađem posao. Razočarao sam se u bivše saradnike. Radio sam za njih, bio sam lojan i veran. Danas sam prepušten sam sebi. Obećali su mi posao u seoskoj mesnoj zajednici. Da budem opštinski radnik. Naravno da su me slagali!
Košare
Vojsku ste služili na Kosovu?
- Graničar! Đakovica, Dragaš, Košare... 10 meseci terena, prva linija tokom 1997/98!
