Fejsbuk omogućio "trajno prisustvo na ovom svetu"

Na otkrivanje svih detalja iz privatnog života na društvenim mrežama odavno smo navikli, ali bizarnosti i morbidnosti koje su preplavile internet ne prestaju da iznenađuju. U skladu sa tim, fejsbuk je uveo opciju "ako umrem" koja nudi mogućnost da neko ostavi poruku koju će, u slučaju smrti, moći da vide svi njegovi prijatelji.

Društvena mreža Fejsbuk odnedavno je uvela aplikaciju "ako umrem...", koja nudi mogućnost da neko unapred ostavi svoju poslednju poruku pa, u slučaju da iznenanda skonča, "prijatno" iznenadi prijatelje koji će te poslednje reči videti na njegovom "zidu".

Opcija "ako umrem" nudi mogućnost da neko ostavi poruku koju će, u slučaju smrti, moći da vide svi njegovi prijatelji

 

Iako zvuči morbidno, ovo je samo jedna od mogućnosti koje se nude na internetu, gde je odlazak sa ovog sveta vrlo ozbiljan biznis. Ako prihvatite Fejsbukovu opciju najpre će vas pitati: "Šta ćeš ostaviti iza sebe?", a onda možete da birate da napišete poslednje reči ili okačite video-klip sa porukom. U objašnjenju se navodi da vam ta opcija omogućava "život posle smrti", a da biste je realizovali morate da odaberete tri bliske osobe koje će i zvanično na Fejsu objaviti vašu smrt. Posle te objave, na scenu stupaju administratori, koji aktiviraju ostavljenu poruku.

Život posle smrti

Fejsbuk ide dotle da čak i preporučuje korisnicima da razmisle šta bi voleli da bude njihova poslednja poruka: "Da li je to vaša životna priča, vaša životna mudrost, san koji želite da vaši prijatelji ispune, ili je to tajna koju niste mogli ranije da otkrijete? Možda čak vaša najbolja šala?"

- Kada jednom sve troje prijatelja objave da više niste među nama, vaša poruka biće okačena na zid - navodi se u objašnjenju.
 

Osim ovog poslednjeg primera opake morbidnosti zabrinjavajuće je i to što mnogo

Putem Tvitera izveštavaju sa sahrana

ljudi ne vidi ništa čudno u tome da poslednje pozdrave ili "smajlija" preminulim članovima porodice ili prijateljima ostavlja na njihovom profilu, "lajkuje" nečiju smrt ili čak izveštava sa neke sahrane putem Tvitera!

Dragan Varagić, IT stručnjak, navodi da se na internetu može naći sve i svašta, od sajtova koji zarađuju na smrti pa do morbidnih poruka korisnika po društvenim mrežama. Nisu retka ni izjavljivanja saučešća preko Fejsbuka i patetične poruke.

- Na primer, jedna vrlo aktivna korisnica Tvitera je preko te mreže prenosila kako je tekla sahrana njene bake. U društvu je uvek bilo morbidnih ljudi, a društvene pojave se preslikavaju i na internet. Ali ono što ljudi ne shvataju je koliko je jadno to što rade. Ne razumem kada neko "lajkuje" (klikne opciju "sviđa mi se") vest o nečijoj smrti na Fejsbuku! Šta tu ima da vam se sviđa ili ne sviđa? - pita se Varagić, koji objašnjava da na internetu postoji baš sve što može da se zamisli, ali i ono što ne može da se zamisli. Kako navodi, ima ekstremno bolesnih ljudi i oni nalaze sajtove koji se bave bolesnim temama.

Bežanje od fobija

- Što su morbidnije teme, bolja je zarada, jer ljudi koji imaju tu vrstu interesovanja spremni su da plate mnogo toga. Jedan od načina da se zaradi u slučaju smrti jeste sajt koji nudi da za određeni iznos novca ostavite zaostavštinu sa svog hard diska, a ako želite, možete izabrati i da je preuzme neko od vaših prijatelja - kaže Varagić.

Još jedan od bizarnih primera je organizovanje virtuelne sahrane igračima video-igrica. Poznato je nekoliko slučajeva smrti koje su igrači doživeli prilikom igranja igrice, pa su im ostali igrači organizovali zajedničku molitvu i sahranu u okviru same igre.

Psiholog Aleksandra Janković objašnjava da je ovde problem što su to neadekvatni i degutantni načini da se kontroliše strah od smrti, koji je naosnovniji strah koji postoji kod svakog čoveka. Čovek pokušava da ga kontroliše i da se od njega zaštiti na rezličite načine - kroz humor, fobije, "lajkovanje" smrti.

- Pravljenje svoje čitulje na internetu, ostavljanje poruke RIP na stranicana na Fejsbuku ili izveštavanje putem društvenih mreža sa sahrana su bizarni pokušaji kontrole straha od smrti ili, u slučaju nečije smrti, pokušaji "obrađivanja" gubitka. Ne treba zameriti onima koji to ne mogu drugačije, već na ovaj način, koji je često i poremećen - kaže Aleksandra Janković.