Vraćanje kilometraže nije srpska specijalnost
Postoji tesna veza između broja pređenih kilometara polovnog automobila i cene koja će za njega biti ostvarena prilikom prodaje. Zato pojedini trgovci vraćaju kilometražu na vozilima. Za ovo delo u Nemačkoj sledi kazna zatvora do jedne godine.
Sajt polovniautomobili.com istražio je kakva je situacija u drugim zemljama kada je reč o vraćanju kilometraže i da li se povodom toga nešto konkretno preduzima.
Prevara sa brojačem kilometara ni u kom slučaju nije posebnost našeg tržišta polovnjaka. Američka nacionalna agencija za sigurnost u saobraćaju (NHTSA) procenjuje da svake godine kupci polovnih automobila u SAD gube četiri milijarde dolara zbog ove prevare, a da se u proseku kilometraža vraća na oko pola miliona polovnih automobila godišnje.
Ni u Evropskoj uniji, i pored visokih kazni, situacija nije ružičasta. Prevara je široko rasprostranjena a procene o šteti variraju od pet pa sve do deset milijardi evra godišnje. Procena nemačke policije je da je na oko 30 procenata polovnih automobila vraćana kilometraža i pored toga što je manipulacija kilometražom na inicijativu nemačkog automobilskog saveza ADAC od 2005. godine zabranjena dopunama tamošnjeg Zakona o drumskom saobraćaju.
Za ovo krivično delo zaprećena je kazna zatvora do jedne godine, a ista kazna preti i proizvođačima kompjuterskih programa čiji je cilj izvršenje jednog takvog dela. Od tada je u Nemačkoj zabranjeno i reklamiranje uređaja za manipulisanje pređenom kilometražom u novinama, časopisima i na internetu. Zakon zabranjuje već i samu ponudu vršenja nedozvoljene usluge. Uprkos tome, takvi oglasi i internet sajtovi i dalje postoje.
Koliko je prevara sa brojačem kilometara zapravo raširena pojava, dovoljno govori i jedan takav slučaj koji se dogodio u Bavarskoj. Minhenska policija je u martu 2011. sprovela veliku raciju koja je obuhvatila 150 mehaničarskih radionica i privatnih stanova. Rezultat racije: 26 uhapšenih lica i 300 zaplenjenih vozila. Prilikom te racije otkriven je i BMW koji je ukupno prešao 700.000 kilometara, a zatim prošao kroz "podmlađivanje" da je na brojaču pokazivao svega 150.000 kilometara. Tako je vrednost ovog automobila sa realnih 5.000 evra, posle korekcije kilometraže i "kozmetičkog ulepšavanja" uvećana na 15.000 evra.
S obzirom na to da je vraćanje kilometraže na svim modelima maksimalno pojednostavljeno nijedna marka vozila, bez obzira na tehničke karakteristike, nije pošteđena ove prevare.
Cena koja se u Srbiji plaća za uslugu korekcije kilometraže, u zavisnosti od automobila kreće se od 20 evra pa naviše. To nas dovodi do toga da je ova aktivnost za neke neodgovorne prodavce postala neizostavan korak u pripremi vozila za prodaju baš kao što je to i popravka sitnih kvarova ili registracija vozila.
Sem povećanja cene polovnjaka, skidanje kilometraže može biti i način za prevarno ostvarenje garantnih prava i pored stvarnog prekoračenja ograničenja garancije koju daje proizvođač vozila.
