Juga propala, Ju grupa opstala 
Ju grupa, koja ove godine obeležava 42. godine postojanja, najdugovečniji je balkanski bend, a i dalje praši rokenrol kao kad su bili mladi. Godine su prolazile, menjali su se muzički trendovi, a oni su ostajali isti - ni ime nisu promenili, iako zemlja čije ime nose odavno više ne postoji. Posle sedam godina pauze ponovo će zasvirati 19. aprila u Beogradu u Centru Sava.
Teško mladim rokerima
Mladim rokerima danas nije lako jer im mediji nisu naklonjeni. Za njih realno nema mesta u medijima i na televiziji, pa ni ne mogu da pokažu šta znaju i umeju. U naše neko vreme bilo je bar 10 top-lista na raznim radio stanicama, časopisima, bilo je takmičenja, Zaječarska gitarijada... A danas sve to polako nestaje i zamire. Zato je mladim grupama danas mnogo teže nego što je bilo nama, iako postoje mnoge TV stanice - smatraju Žika i Dragi Jelić. |
- Između tri opcije - Hala sportova, Beogradska arena i Centar Sava - odlučili smo se, čini se, za najtežu. Sala Centra Sava je vrlo specifična po uređenju, akustici, pozornici... Idealna je za pomno slušanje, zato ozbiljno uvežbavamo repertoar jer grešaka ne sme da bude - kaže Žika Jelić, koga dopunjava brat Dragi.
- U dvoranama je velika buka, ali i stravična energija, pa se osim vokala i instrumenata skoro ništa ne čuje. Ali, u Centru Sava se kompletna slika menja. Ta dvorana nam dozvoljava da možemo da sviramo tišinu, kako ja to kažem, da tiho sviramo i da ljudi sve čuju. Normalno, nećemo da sviramo tiho, nije to naš stil - dodaje Dragi.
Da li planirate turneju po Srbiji i dijaspori?
- Preko leta mnogo sviramo u Srbiji, zapravo najveći broj koncerata i imamo preko leta. Što se tiče inostranstva za nas su to sada zemlje bivše Jugoslavije, dok ređe sviramo u dijaspori, ali prihvatićemo svaki ozbiljan poziv.
Često nastupate, ali da li danas u Srbiji može da se živi od rokenrola?
- Od rokenrola može da se živi, ali ne i da se stvori veliki kapital, kao recimo na Zapadu. Onaj ko razmišlja o nekretninama i poslovima bolje je da se hvata nekog drugog muzičkog pravca, a ne rokenrola, ili neka se bavi nekim drugim poslovima. Svi mi koji se bavimo rokom u Srbiji prvenstveno volimo ovu vrstu muzike i to što radimo, dok je novac u drugom planu.
U čemu je tajna dugovečnosti i popularnosti vašeg benda?
- Upravo ljubav prema rokenrolu, ali postoji faktor koji se zove sreća. Kad smo počinjali, niko nije verovao da ćemo opstati svirajući samo jedan stil i da ćemo doživeti 42 godine u jednoj grupi. Nije to bila samo jedna postava. Žika i ja smo stalno bili tu, ostali članovi su se menjali, ali ne baš često. Za više od četiri decenije promenili smo četvoricu bubnjara i dvojicu gitarista - kaže Dragi i otkriva da većinu publike na njihovim koncertima čine mladi, a ne njihovi vršnjaci.
- S obzirom na to da sviramo 42 godine logično bi bilo očekivati da na naše nastupe dolaze ljudi od 50-60 godina. Međutim, ne dolaze oni, već mlada publika od 14 godina, pa naviše, a ima i onih srednjih godina. Na mnogim koncertima Dragi ne bi morao ni da peva, već slobodno može da pusti publiku da to učini umesto njega. To je potvrda da je ovo što radimo više od četiri decenije - dobro.
Skup bajkera
- Nedavno smo se vratili iz Amerike sa skupa bajkera. Prvo smo bili u gradiću Dejtona Bič na obali Atlantskog okeana gde je održan 71. bajkerski skup, uz prisustvo 300.000 motora, od kojih su 99 odsto bili marke Harli Dejvidson, koje vozimo i Dragi i ja. Deset dana smo proveli na motorima i prešli oko 2.600 milja. Snimljen je materijal od čega ćemo napraviti četiri epizode dokumentarne serije. Organizatori su iz Beograda od zvaničnog dilera Harlija rezervisali motore, samo smo ih podigli kad smo stigli u Ameriku, uzjahali i krenuli. I naši konji su nas dobro slušali! |
