Služba vredela 1.500 volova
Knez Miloš Obrenović nije žalio novca za plaćanje svoje obaveštajne službe da bi dobio ispravne i blagovremene vesti. Među njima je bilo i službenih tatara, onih kojima je kurirski posao bio i zvanični, ali je mnogo više bilo tajnih kurira i oni su se obično predstavljali kao trgovci, a najčešće poslužitelji srpskih zvaničnika.
Tako je knežev sekretar Dimitrije Davidović imao posebnog pratioca Lazara Teodorovića, kome je u putnoj ispravi bilo naznačeno da je sluga.
Do novca za špijune se dolazilo uglavnom od poreza, trgovine nad kojom je Miloš gotovo držao monopol, zakupa dobara, ali i oduzimanja imanja. Ima podataka da je najveći deo tog budžeta išao upravo u Carigrad, srpskim poslanicima, i za bogato nagrađivanje najboljih agenata i špijuna.
Finansirani su i stranci koji su boravili diplomatskim poslom u Srbiji, a službovali za kneževu kancelariju.
Troškovi srpske deputacije u Carigradu su do polovine 19. veka iznosile 57.700 groša, dok je tajna služba Miloševa, koja se vodila kao "troškovi inostranih dela", potrošila čak 75.122 groša, za četvrtinu više nego za zvaničnu deputaciju.
Ako se zna da je u to doba oskudice jedan vo, na primer, vredeo 50 groša, za taj iznos se moglo kupiti 1.500 volova, dok su se najvrednija imanja u Beogradu, napuštene begovske kuće sa baštama, prodavale za 10.000 groša.
Najviše je zarađivao Milošev agent kod Rusa Mihailo German Mavromat, koji je primao 500 groša mesečne plate. Njemu se često slalo i po nekoliko hiljada groša odjednom, da bi plaćao sopstvene uhode i čašćavao diplomate u Rusiji.
Za špijuniranje je 500 groša redovno primao od Miloša i bazerdžan-baša, rizničar beogradskog vezira, a pet puta više je jednom prilikom poslato izvesnom "Pavlu berberinu u Pančevo".
Zato je obaveštajna služba kneza Miloša radila veoma dobro i davala odlične rezultate, a vesti koje je donosila bile su presudne u donošenju političkih odluka, ključnih za budućnost Srbije.
