Mehana od 100 leta
Kafanu "Spasić" u Raševici kod Paraćina, otvorenu pre tačno 102 godine, nedavno je preuzela Vera, četvrta generacija porodice Spasić. Zanimljivo je i da sav inventar u njoj nije menjan od 1964. godine, a da su slike, poput onih na kojima su prikazane ulične borbe, zatim Miloš Obilić, koji je rasporio trbuh Murata, iz 1932. godine. U davno vreme posetioce vraćaju i stoletne rudarske karabitne lampe.
"Zgradu je pre 109 godina sazidao moj deda Miloš, koji je radio kao preduzimač, ali je ona kao kafana registrovana 1907. godine. Radila je tri godine, a onda je Miloš mobilisan. Poginuo je 1912. godine. Njegov sada pokojni sin Milutin ponovo je otvorio kafanu 1932. godine. Radio je do 1939. godine, a onda je i on mobilisan, jer ga je Ravnogorski pokret postavio za komandanta sela. Po završetku Drugog svetskog rata kafana je nacionalizovana i pretvorena u zemljoradničku zadrugu, a Spasićima je vraćena tek 1964. godine".
Četničko utočište
|
"Nisu dozvoljavali da držimo kafanu u selu, već su je pretvorili u stanicu za otkup grožđa, kupina i ostalih poljoprivrednih proizvoda. Meni su dozvolili da otvorim sodadžijsku radnju, ali samo pod uslovom da budem rabadžija, odnosno da s konjima vozim proizvode koji oni otkupe u Varvarin. I tako smo prvi u ondašnjoj opštini Temnić imali mašinu soda-vode", priča Milutinov sin Dragić Spasić.
Kafana je uvek bila barometar standarda srpskog seljaka, a poslednjih godina su u Srbiji osvanuli najgori kafanski dani.
"Nekadašnjih boema, kojima su se svi ponosili, odavno nema. U to vreme samo su gazde dolazile u kafanu i majke bi ponosno govorile da su im sinovi u kafanama, jer su one bile mesto na kome se trgovalo, sklapali se poslovi, udavalo i ženilo. Kada bi neko ušao, nastalo bi zatišje i svi bi se ljubazno pozdravili. A sada mladi bacaju domine, karte, psuju, opijaju se", kaže Spasić.
U kafani još uvek postoji jedna prostorija koja je nekada bila namenjena za putnika namernika i imala je dva kreveta. Iza kafane je bila staja u kojoj su se odmarali konji, a iznad nje je bila još jedna soba sa dva kreveta. Kafana se nalazila na magistralnom putu prvog reda Jagodina-Kruševac i svi su tuda prolazili. Putovalo se dva dana. Putnici bi svraćali da jedu, prespavaju i odmore konje.
Pošto je Raševica bila poznat četnički kraj, u njihovoj kafani nikad nije bila okačena Titova slika. Danas je ukrašena fotografijama Draže Mihailovića i kraljeve porodice.
Spasići nikada nisu upošljavali radnike, jer su u njoj radili svi članovi porodice.
"Bila je to jedina kafana u okolini. Kada sam bila devojka nisam mogla da idem na igranke, već sam sa sestrama Oliverom i Danijelom pomagala ocu, jer nije mogao da stigne da usluži goste. Druga su to vremena bila, a sada retko ko navrati. Zbog toga sam rešila da u delu kafane otvorim kladionicu", kaže Dragićeva ćerka Vera.
A u najlepša vremena između dva rata kafanu je često posećivao ondašnji ministar unutrašnjih poslova Kraljevine Jugoslavije Velja Popović.
