I đavo drži reč
Srpski đavo se skoro sve do današnjih dana nazivao Daba, od imena Dabog. Odatle ime Hromi Daba nekadašnjem glavnom zlikovcu iz stripova i humoreski.
Zajedničko slovensko ime za đavola čort prvobitno se odnosilo baš na Daboga, koji je bio i slovenski bog čaranja. Zato je razumljiva i jedna osobina koju narod povremeno pripisuje današnjem đavolu, a koja bi, da je srpskog đavola pravila samo hrišćanska tradicija, inače bila nemoguća: đavo ponekad može da bude i dobar, ili bar "nije onako crn kao što ljudi govore", navodi i Vuk Karadžić.
Srpski đavo, kažu narodna predanja, velikodušno leči bolesnu ženu, uči ljude lekarstvu, osuđuje na vešala mlađeg đavola jer je pokrao čoveka, nagrađuje čoveka koji mu je spasao život, održava datu reč čak i kad ne mora, a i kada je to vrlo teško za njega. Koliko je đavo mogao da bude dobar demon, najbolje se pokazuje kod Rusa, kod kojih mu je pravljen čak i kult.
Đavoli inače u svim ostalim prilikama ljudima čine sitne, prolazne pakosti i imaju kratku pamet. Iz zabave oblače ljudsku odeću, jašu putnike namernike, bude petlove u pola noći, ili lovcu, iz čistog šeretluka, odapinju zapete gvozdene zamke. Oni žive i kreću se po šumama, u virovima, pod mostovima, navraćaju u vodenice i dosađuju ljudima, naročito noću. Oni su daleko od Satane iz Biblije jer su zapravo nastali od običnih šumskih demončića kojima je najveće zadovoljstvo da prave sprdnju s ljudima, ali koji u osnovi i nisu stvarno i iskonski zli.
U narodu su đavoli često otelotvorenje predaka. Srbi zato veruju da prvi zalogaj i prvi gutljaj vina ili rakije treba baciti đavolu, ali se isto tako zna da se sve prvo i svaki prvi prinos i inače žrtvuje dušama pokojnika i predaka. Tu su, na primer, prvine od voća koje Srpkinje dele za dušu ili prve izrađene čarape, koje se bacaju u vodu.
Postoji i verovanje da kada sa stola slučajno padne prvi zalogaj, ne treba ga dizati, jer i on pripada đavolu, a nekad je pripadao precima. Iz istog razloga su i srpski seljaci dugo držali običaj da, kad piju rakiju, pre no što će je okusiti odasipu malo na zemlju. Đavoli se i inače hrane ostacima i otpacima od jela. Rado se okupljaju i vrzmaju na mestima kao što su bunar, raskršće, groblje, vodenice i mostovi, ognjište i odžak, ogledalo, testija sa vodom ili voda kojoj nije nazvan bog kad je zahvaćena, sve su to mesta na kojima, zapravo, borave duše predaka.
