I Nemci znaju za srpsku slavu
Iako je sveštenik Milan Pejić slavske kolače osvećivao i uoči Nikoljdana, veliki sto u hramu na Nikoljdan je ponovo bio pun. U Nemačkoj je radni dan, ali svi slavljenici našli su neko rešenje, jer su se već i nemački poslodavci koji zapošljavaju naše zemljake navikli da je slava kod Srba veliki porodični praznik.
- Moji daleki preci u Crnoj Gori, Svetoga Nikolu slavili su još za "turskog zemana". Prvo prezime naše porodice bilo je Ilić, a krsna slava bila je Nikoljdan. Turci su našu porodicu priključili plemenu Bratonižići, a Bratonižići su nas preimenovali u Bešoviće, ali je Nikoljdan i dalje ostao naša slava. Vidite, prezimena su nam menjali, ali nam Nikoljdan nisu zatrli. Pa, ako Srbima slavu nisu Turci zatrli, zašto bi to danas u jednoj normalnoj zemlji činili poslodavci - pita se Vesko Bešović penzionisani ugostitelj iz Gerdena.
Slavljenici su slavske kolače doneli iz svih obližnjih mesta, ali među njima primetili smo i Aleksandra Budišu bivšeg trenera FK JU 96 čiji roditelji stanuju u 300 kilometara udaljenom Bad Zaksu.
- Moj sin radi i stanuje u Hanoveru, pa sam prošla pored manastira i slavski kolač sam donela ovde. Posle osvećenja zajedno ga nosimo na Harc kod našega Anđelka, koji kod kuće čeka i nas i goste. To je njegova zavetna slava, jer je Sveti Nikola sprečio da automobilom ne sklizne u ledeni Vrbas. Nesreća se dogodila devedesetih godina na jedan Nikoljdan i od te godine Svetog Nikolu slavimo kao zavetnu slavu - priča Aleksandrova majka Jovanka.
Slavske kolače doneli su i Stevo Jandrić, poreklom iz Šipova u Republici Srpskoj, Danilo Vučenović sa sinom Milanom iz Nevesinja, te popularni pevač, Crnogorac Mijo Stanković, a slavu su svi nasledili od svojih očeva.
Iako je to uobičajeno da se slava nasleđuje od oca, kod Banjalučana Ljubomira Blagojevića i njegovog sina Radenka to nije slučaj. Oni su u hram došli zajedno, ali s dva slavska kolača.
- Budući da imam svoju porodicu i svoj krug prijatelja, otac mi je ispunio želju, dao mi je odobrenje i sada mogu da slavim samostalno - objašnjava slavski raspoloženi Radenko.
Post nije problem
Nikoljdan pada u vreme božićnog posta, a ove godine bio je sredom koja se i inače redovno posti, pa je kod većine slavljenika, kako kažu, glavno jelo na trpezi riba, prebranac i posne pite.
- Post nije problem. Nikoljdan se uvek posti, pa se na to iz godine u godinu i navikne - kaže Jovanka Budiša, koja kao ugostitelj sa iskustvom uverljivo tvrdi da se nemačka riba i srpsko vino odlično slažu.
Greška u crkvenom kalendaru
Praznik najmlađih Detinjci u Hramu Svetoga Save biće proslavljen u nedelju 23. decembra, a Materice u nedelju 30. decembra. Oci se slave na Badnji dan, 6. januara. Datumi koji su upisani u Crkvenom kalendaru koji je za 2018. godinu izdala Eparhija frankfurtska i sve Nemačke, prema rečima sveštenika Pejića, pogrešni su.
