Zvona porodice Dragičević
Naš čitalac, 61-godišnji Petar Dragičević iz Australije upravo je ovih dana uputio 8.100 evra u Banstol kod Sremskih Karlovaca, gde živi veliki broj njegovih zemljaka, ljudi čiji život je nasilno prekinut na pradedovskim ognjištima, a oni proterani po celom svetu.
Petar živi u Sidneju (Bonirig), srcem je u Golubiću (opština Obrovac, Peruni), odakle je morao da ode, a u mislima je sa svim ljudima svoga roda, ma gde god se oni nalazili. "Mogu li da ih sve pozdravim preko 'Vesti', sve svoje Perune i one koji su na bilo koji način vezani za Perune, iz mog Golubića, srodstvom ili prijateljstvom?", pita nas ovaj humanista.
Naravno da može, evo to i čini, a povodom jednog lepog gesta koji su napravili on i njegova familija. Oni su preko zemljaka i prijatelja Rajka Radana iz Banstola saznali da tamo počinje gradnja crkve Blage Marije i tih 8.100 evra koje su upravo poslali putem kompanije Beo-eksport namenjeni su kupovini dvaju crkvenih zvona.
Pozdrav prijateljima
Dobrotvor Dragičević je nekad radio u obrovačkoj Glinici, a onda u fabrici hidrauličnih cilindara: "E to bih isto molio, da pozdravim preko 'Vesti' prijatelje iz te tvornice, to su mi bili najbolji drugari. Danas je više nema, sve je nestalo kada smo prognani, došli drugi i - rasturili. Nema tamo više života... Imam rođake koji su se vratili. Ali, nije to život. Moraš da govoriš ikavicom. A šta je meni ostalo nego malo karaktera. I da sad ja menjam jezik svoj, ne mogu zaista...", kaže naš sagovornik.
Taj 4. avgust, na dan Blage Marije, ostao je zauvek zapamćen ne samo kod Petra i njegove supruge Marije, već i svih 300.000 Srba proteranih u "Oluji". To je bio poslednji praznik koji su proveli u svojim domovima. Na taj dan su napadnuti, a već sutradan, bili su izbeglice bez nade i budućnosti. A u naselju Banstol, na obroncima Fruške gore, utočište je našlo oko 3.500 krajiških Srba, proteranih iz nekadašnje RSK i Hrvatske. Nije čudno što su svoju crkvu nazvali po datumu kada im je život iz temelja izmenjen. I nije čudno da je Petar sa suprugom Marijom, sinom i kćerkom, poslao svoj udeo iz Australije.
Najlepše mesto
Petar nas uverava da oduševljenje užim zavičajem nije nostalgična slika ljudi iz vremena mladosti i lepog života. Priseća se za mnoge davno zaboravljenog TV putopisca Milana Kovačevića koji je sa svojim "Karavanom" proputovao celu Jugu. "E, Milana su u jednom intervjuu pitali koje mu je najlepše mesto u ondašnjoj Jugoslaviji. A on je odgovorio: 'Prošao sam čitavu zemlju. I najlepši je za mene Golubić, ali ne kninski, nego obrovački. Golubić je sam za sebe krš, ali se tu spajaju prelepe reke Krupa i Zrmanja", pamti Petar Kovačevićeve reči i dodaje da se Krupa i Zrmanja spajaju baš podno Golubića u Muškovcima. I dodaje: "Mi smo imali tri mora - Posedarsko, Karinsko i, ispod Masleničkog mosta, Novigradsko..."
Na zidu kod Dragičevića, nekoliko crteža u boji, sa motivima Obrovca i Zrmanje. "Prelepo je nama tamo bilo. Ova velika stambena zgrada desno, tu smo imali stan. A odmah malo niže, i kuću... I ja se šalim ovde s prijateljima, velim kako je to bio raj na zemlji, mogao sam da lovim ribu s balkona, a Mariji u kuhinji samo doviknem da pristavi tiganj i ulje... Eto, tako je to, nema dana da moja Marija ne sanja svoj Obrovac...", setno priča Petar Dragičević koji o daru za Banstol ne voli mnogo da govori: "Dao sam ga od srca. Ne od sile, nego od svoje potrebe. Da bih zadovoljio svoju dušu. Za unutrašnji mir. Mene i moje familije. Kad smo poslali ovaj novčani poklon, svi smo bili srećni, u našoj se kući pevalo...".
Pevaću iz sveg grla
Od Evrope, preko Amerike pa sve do Australije, Rajka Radana mnogi znaju i kao člana čuvene krajiške pevačke grupe Srpska tromeđa koja postoji 28 godina i ima iza sebe 15 albuma. "Gde god smo bili, svuda smo toplo primljeni, naši ljudi imaju veliko srce i veliku dušu. To je dokazao i Petar Dragičević kome ću ja, obećavam, pevati iz sveg grla na svadbama, kada bude ženio sina i udavao ćerku", poručuje zahvalni Radan.
Uskoro, dakle, kad zazvone zvona Dragičevića u Banstolu, zvoniće svima na dan kada su im koreni zavičajni presečeni, a oni se našli u tuđini, bez povratka. Zvoniće i za one kojih više nema, zvoniće za one koji su još živi ali i za njihove potomke koji nikad neće zaboraviti ko su, šta su i odakle su potekli njihovi preci. Zvoniće i na žalost, ali i na radost, kaže Rajko Radan, gost beogradskog Dopisništva "Vesti", 50-godišnji Kninjanin sa novom adresom koji nije skrivao radost zbog plemenitog gesta porodice Dragičević.
Krajiška suza
Pored bogomolje, biće podignuto i spomen-obeležje svim poginulim i nestalim u ratu 1990 -1995. koje će se zvati Krajiška suza, zahvaljujući plemenitosti još jedne zemljakinje Milene Čanković, rodom iz Srednje Gore kod Udbine, autorki knjige "Divani ličkih spomenika", danas stanovnici Švajcarske. Ova plemenita Ličanka poklonila je sredstva od prodaje knjige, ističe Rajko Radan koga je "Oluja" oduvala iz Knina sa porodicom sve do Fruške gore.
"Hvala Petru, takvi kao što je on retko se sreću, kada je krenuo iz zavičaja on je sa sobom poneo čuturu vode sa Krupe i u nedrima kamen sa Velebita, simbole života i postojanja. Zato će ime njegove porodice, kao ktitora, biti ispisano na zvonima, baš kao i u našim srcima", ističe Radan, predsednik Skupštine Udruženja Klub svih generacija, inicijatora da se nekadašnje vikend naselje, naseljeno izbeglim Srbima, pretvori u mesto boljeg života.
Više od svetinje
Episkop sremski Vasilije najavio je 4. avgusta 2015. u Banstolu, povodom 20 godina od akcije hrvatske vojske "Oluja", da će u tom fruškogorskom naselju uskoro biti podignuta crkva Blage Marije, svojevrsna svetinja posvećena žrtvama te akcije. "Na ovom parčetu zemlje iznići će crkvica u spomen svih onih koji su mučeni, ubijani i stradali na putu istine i svoje slobode. Crkva će biti posvećena Blagoj Mariji i svima onima koji su svoje živote dali na putu spasenja", istakao je vladika posle parastosa i osveštanja krsta budućeg hrama, kojeg već u narodu ne zovu samo crkva-spomenik već i crkva-optužnica.
- Svet neka zna da bol ne prolazi. Od vladike sremskog Vasilija tražili smo blagoslov za gradnju crkve. Dobili smo i blagoslov i donaciju, crkva je kupila zemljište za hram i dala plac na korišćenje da bismo deci napravili igralište. Predsednik Srbije Tomislav Nikolić donirao je 250.000 dinara za temelje svetinje, privatnik Lukač još 50.000 dinara, i mi verujemo da ćemo uz pomoć humanih ljudi već iduće godine otvoriti vrata crkve Blage Marije i pozvati sve učesnike ove akcije da prisustvuju velikoj svečanosti u Banstolu - čvrsto je obećao Rajko Radan.
POZIV DONATORIMA
Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na mejl adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924.
