Preteško je, ali živeti se mora

Supruzi tragično nastradalog rudara Dragana Marjanovića (35), Gabrijeli Marjanović iz sela Radovnica kod Trgovišta i njenoj dečici: Aleksandru (9), Sandri (8), Heleni (1,5) i bebi Dragani, reporteri "Vesti" uručili su novčanu donaciju u iznosu od 350 evra dar HO Pomoć deci sveta iz Frankfurta na čelu sa predsednicom Pelkom Budaković.

Zahvalna na podršci: Gabrijela Marjanović s bebom Draganom

 

Humanitarci su želeli da za praznike usreće decu čija sudbina u srce pogađa. Sa Gabrijelom smo se sreli u Trgovištu, opštinskom mestu, 45 km udaljenog od Vranja, kome pripada i selo Radovnica gde žive Marjanovići. Došla je Gabrijela sa rođakom i bebom Draganom. Mladu, 31-godišnju samohranu majku, pritisle su velike brige, jer treba voditi računa o četvoro dece. To se posebno odnosi na malu Helenu i bebu Draganu, koja je dobila ime po tragično poginulom ocu, hrabrom rudaru Draganu.

- Hvala puno, mnogo nam znači ovaj novac, pošto još nije rešen zahtev da deca steknu neku pomoć, da primamo dečje dodatke. Očekujemo da nešto ostvarimo od države posle praznika. Ko zna? Više u ništa ne verujem, jer smo ostavljeni i prepušteni sami sebi. Osim ovih divnih ljudi, Zeničana iz Melburna i sada plemenitih humanitaraca iz Nemačke, kao i dobročinitelja od kojih smo dobili poklon pakete, od drugih ništa nije stiglo. Neka im Bog da sve najbolje, neka ih nagradi blagoslovom, jer su to zaslužili. Napišite, ljudi iz dijaspore su nam najviše pomogli, a ovi ovde kad je Dragan poginuo uplatili neku crkavicu i zaboravili nas. Rudnik "Grot" nema para, jedino kolege Draganove sakupe koji dinar i donesu za decu. Naravno, kad imaju, pošto su i oni siromašni - priča i uzdiše Gabrijela pod teretom života.

Na planini, gde žive svaki dinar je, kako kaže, velik kao kuća. Zarađuje se u rudarskim jamama ili branjem i prodajom ogrevnog drveta. Teško se živi, a još kad se ostane bez glave porodice onda je to preteško. A, mora se dalje.

- Dragan nam je bio sve, zarađivao je rudarski hleb. Plata je bila oko 350 evra, a to je za nas bilo dovoljno. Živimo sa svekrom Vladom i svekrvom Ljubicom. Bolesni su, nemaju prihode, ovde nema obradive zemlje, samo šumski plodovi i drva. Svekrva Ljubica kuka danju, al kad krene noću, uh, strašno, svima nama je teško. Ja sam izgubila svoju ljubav, supruga i oca dece, ona sina. Ima li šta grđe? Svekar Vlada samo ćuti. Kopni... Vidi se... - kaže Gabrijela isprekidano, poluglasno, reči joj se prigušuju pritisnute bolom i neizmernom tugom.

Marjanovićima nije do praznika, ali učiniće sve da decu obraduju. Ne možemo ni mi više da savladavamo tugu koja je pritisla ovu mladu ženu. Beba spava u njenom naručju, Helenu čuva baka, a Aleksandar i Dragana su u školi, imaju priredbu.

- Neka je Bog u pomoći nama i svima koji nas pomažu, a to su jedino naši ljudi iz dijaspore. Hvala im, znam da će se deca radovati, da ćemo imati za hranu, za bebu ono što treba. Imaćemo to, dok traje, ali deca nemaju oca, a u mojoj duši je velika praznina. Kako dalje, ne znam. Neka Bog odluči, u njegovim smo rukama - pozdravlja se i ispraća nas Gabrijela.