I šaran i česnica i pečenica

Pred najradosniji praznik Božić sneg je okovao Vranje i okolinu. Do prigradskog naselja Čerenac, gde živi Dejan Milošević, oboleli ratnik od vijetnamskog sindroma i njegova majka Vesna jedva se probijamo od nanosa koje u ovom delu grada niko ne čisti.

Zgrada u kojoj su se nekada ilegalno uselili deluje avetinjski, bez struje, vode i kanalizacije. Na vratima nas dočekuju šireći ruke. Sve je spremno za Badnje veče i Božić zahvaljujući dobrotvoru plemenitog srca, gospođi Ljiljani Joksić iz Sidneja koja im je poslala 100 australijskih dolara.

- Vole nas ljudi, gospođa Ljiljana nam često pomaže. Neka je Bog čuva i Bogomladenac greje ljubavlju njenu porodicu. Prilog je dobrodošao da Božić proslavimo kako tradicija nalaže - kaže Vesna.
 

Čitamo šta im je poručila gospođa Joksić u ime svoje porodice: "Dragim Vesni i Dejanu šaljemo darak da ulepšamo Badnje veče i Božić i popunimo trpezu onim što vole i odaberu. Javljamo se u slavu Bogomladenca sa poklonom pred vitlejemskom pećinom. Hristos se rodi!"

- Vaistinu se rodi - govore u glas majka i sin i krste se i mole za zdravlje svoje dobrotvorke i njene porodice.

Tako je radost ušla u skroman dom Miloševića, gde "Smederevac" pucketa i širi toplinu. Vesna je sve pripremila da se Dejan oseća dostojanstveno uz bogatu trpezu.

- Da nije praznika mnogo toga ne bismo probali, posebno meso. Zato nam suza pođe jer dobri ljudi pošalju novac na vreme i puno nam je srce. Znamo da nismo sami i da neko pazi da ne budemo gladni. Išla sam do pijace, onda i u marketima pazarila. Uzela sam ono što Dejan najviše voli: smokve, orahe, kesten, urme, suve kajsije, sveže voće ... Umesila sam pitu od kupusa i praziluka, kupila šarana od dva kilograma. E, zbog tog šarana pamtićemo ovo Badnje veče dok smo živi. Imamo pečenicu za Božić, česnicu - priča sa ushićenjem Vesna.
Radosna je i što je u sobu unet badnjak, upaljena slavska sveća da obasja dom i njihove napaćene duše.

- Zahvaljujući našim dobrotvorima iz Sidneja kupili smo lož ulje za agregat, pa uveče imamo struju kako bismo mogli da gledamo televiziju. Volimo zabavan program, to nam je jedina razonoda. Dejan voli istorijske i domaće filmove. Kako je počelo na Badnji dan, čini se da će se nauživati - kaže Vesna, a Dejan se uključuje:

- Uživaćemo, sigurno. Hvala Joksićima, hvala svima još jednom koji su nas se setili. Uneli su veliku radost u naša srca...

Ostavljamo majku i sina da uživaju u prazniku. Kad prođu, neizvesnost se nastavlja. Vesna će čekati da je pozovu iz tekstilne fabrike Jumko kad procene da ima posla. Plate, od 100 evra, kasne po pet-šest meseci. Ostalo joj je još dve godine do penzije. I nada da će doći bolji dani za njih.