Ponovo se čuju manastirska zvona u Brnjaku kod Zubinog Potoka, u potopljenom i delom, zbog jezera Gazivode, raseljenom Ibarskom Kolašinu. Tu je u drugoj polovini 13. veka podignut i čuveni dvorac kraljice Jelene Anžujske, supruge kralja Uroša Prvog Nemanjića i majke svetih kraljeva Milutina i Dragutina, koja je u ovom kraju imala i poznatu devojačku školu veza, slikarstva i tapiserije s karakterističnim kosovskim motivima, prvu na Balkanu. Manastirska zvona danas pozivaju na okupljanja i molitve preostale vernike ovog dela severnog Kosmeta.
Posle više od šest vekova, nedaleko od ostataka Crkve Svetog Đorđa i dvora kraljice Jelene Anžujske, Francuskinje koja je na srpski dvor donela mnoge novine, a u srpskoj kulturi ostavila neizbrisive tragove, ponovo blista hram Svetog velikomučenika Georgija koji je, blagoslovom vladike raško-prizrenskog Teodosija i uz veliku pomoć njegove eparhije, raznih institucija i Kancelarije Vlade Srbije za Kosovo i Metohiju, obnovio verni narod ovog kraja predvođen ktitorom Radivojem Dobrićem iz Zubinog Potoka.
Kamen temeljac za novi hram u Brnjaku osveštan je 24. septembra 2016. godine, a čim su se za to stekli uslovi, vladika Teodosije doneo je odluku da se u svetinji, koja se još gradi, obnovi monaški život, poverivši tu svetu dužnost sestrinstvu manastira Gračanica i igumaniji Stefanidi koja je prošlog leta u Ibarski Kolašin došla sa 16 monahinja.
– Počastvovane smo što obnavljamo ovu svetinju, istinska je radost i sreća doći na temelje Nemanjića, ući u njihov život i tragove njihovog postojanja. Kad kažemo da obnavljamo manastir na severu Kosova, na mestu gde je bila škola za devojčice Jelene Anžujske, koja je ovde provela 37 godina života, mnogi nas pitaju da li ćemo se i mi time baviti. Bilo bi to lepo za jedan ženski manastir, zasad se još kućimo, još traje izgradnja, ali budući da smo se ovde doselile na Vidovdan prošle godine, mnogo toga je urađeno. Može se reći da Bog blagosilja naše napore, pa sve lepo i brzo napreduje. Ne znamo šta je volja Božja, možda u nekoj perspektivi manastir nastavi tradiciju Jelene Anžujske – ističe igumanija Stefanida.
Dolazak mati Stefanide i njenog sestrinstva iz Gračanice i prve molitve oživele su svetinju i srpskom narodu u Ibarskom Kolašinu, Zubinom Potoku i celom severnom Kosmetu dale dodatnu snagu da istraje u borbi za očuvanje svoje vere, tradicije i kulture i ostanak na ovim turbulentnim prostorima.
– Raznim granicama i administrativnim linijama silom smo delimično odvojeni od Srbije, ali dušom i srcem nismo, uz Božju pomoć i razumevanje naše crkve i države svuda na severu Kosova niču novi srpski hramovi i obnavljaju se stari. Naš narod dobro zna da su crkva i vera osnove našeg identiteta i stožeri opstanka, zato smo s velikom radošću dočekali početak obnove manastira Svetog Georgija, a posebno dolazak monahinja iz Gračanice koje će svojim iskustvom i znanjem i te kako doprineti našem duhovnom i kulturnom jačanju. Nadamo se i da će obnoviti i čuvenu “školu života” za mlade devojke koju je ovde imala Jelena Anžujska – kaže Mihajlo Dobrić iz Brnjaka.
Smišljeno potapanje
Mnogi u Zubinom Potoku tvrde da je brana Gazivode svojevremeno zamišljena i izgrađena po separatističkim planovima iz Prištine s ciljem da istoimeno jezero potopi najbolji deo Ibarskog Kolašina i iz ovog kraja raseli oko 8.000 Srba. I danas na dnu jezera leže mnoge srpske svetinje i škole, čak se ne zna šta je od srpskog duhovnog i kulturnog bogatstva, poput čuvene ženske škole Jelene Anžujske, potopljeno i uništeno.
Mnogo godina posle raseljavanja Ibarskog Kolašina preko jezera Gazivode je izgrađen most, pa Brnjak više nije daleko od magistralnog puta Ribarići – Zubin Potok, a ni od očiju putnika namernika. Nažalost, samo mali broj onih koji su na brzinu morali da odu u Kraljevo, Kragujevac ili druga mesta u centralnoj Srbiji vratio se u rodni kraj.
Mati Stefanida objavila priče
Igumanija Stefanida (Glavčić) rođena je 1963. godine u Beogradu. Na Filozofskom fakultetu u Skoplju završila je istoriju umetnosti, zamonašila se 1990. godine u Vranjskoj eparhiji, odakle je sa sestrinstvom došla najpre u Gračanicu, a potom u Brnjak na severu Kosova. Mati Stefanida se bavi i pisanjem, pre tri godine objavila je priče iz Pčinje pod naslovom “Jasika”.
Duhovni pečat
– Nadamo se da će manastir Gračanica, koja je porodila novoosnovani manastir Svetog Velikomučenika Georgija u Brnjaku, nastaviti da se kao brižna majka stara o svom čedu i da će mati Stefanida sa svojim brojnim sestrinstvom biti čvrsto vezana za Gračanicu jer su upravo u ovom manastiru ostavile svoj pečat, kako u bogosluženom, tako i u svakom drugom pogledu – ističe vladika raško-prizrenski Teodosije.
