Komisija Saveza nemačkih hotela i gastronoma (DEHOGA) nadležna za kategorizaciju hotela ovih je dana izvršila pregled i ocenila da najluksuzniji hotel u Hanoveru, Luizenhof, u ponudama i dalje može da se označava kao hotel s pet zvezdica “superior”. Luizenhofu je treći put uzastopno potvrđena najviša klasa, a ocenjivanje se vrši svake četvrte godine.
Mihael Rup, direktor hotela rekao je medijima da je ponosan na svojih 130 saradnika koji su i u ovim teškim uslovima uspeli da sačuvaju najviši status. Među onima koji su doprineli tom uspehu i na koje je direktor Rup ponosan, nalaze se i naši zemljaci Aleksandar Đurica (63) zamenik šefa sale u prvoj smeni, Radovan Vukosavljev (59) šef restorana Meris i “lična karta” hotela, dormen Saša Rakić (40) koji goste dočekuje, ispraća i tokom boravka im čini razne usluge koje zatraže.
Ugled i tradicija
– Jedno vreme sam bio šef bara, posle toga sam promenio nekoliko hotela u Nemačkoj, ali sam se vratio u Luizenhof jer ovaj hotel ne nosi pet zvezdica samo zbog luksuza, već i zbog dobre radne atmosfere i međuljudskih odnosa – kaže Đurica, koji je čitaocima “Vesti” poznat kao učesnik pomorske litije u Boki Kotorskoj i prvi naš zemljak iz Hanovera koji se u bolnici tri nedelje lečio i izlečio od opake korone.
Đurica je radeći u hotelu sreo brojne poznate ličnosti pa kaže da ga i to ispunjava, a posebno izdvaja susret s političarem Gregorom Gizijem, velikim prijateljom bivše Jugoslavije i arhiepiskom jerusalimskim Teodosijem koji je bio i njegov kućni gost.
– Naš hotel ima pola zvezdice više od pet zvezdica pa zbog toga nosi i pridev “superior” što je više od hotela s pet zvezdica. I što je za nas bitno, mi smo familijaran hotel koji ne spada u one iz nekog lanca koji se već od temelja grade za određeni rang. Naš hotel je visoku kategoriju postigao dograđivanjem, ugledom i bogatom tradicijom, a postoji od daleke 1856. godine – dopunjuje Saša Rakić koji kao i Đurica voli da sretne poznate ličnosti, a za 15 godina koliko je u Luizenhofu takvih susreta bilo je mnogo.
Saša govori više jezika, a svoju decu (ćerku 17 i sina 8 godina) na usavršavanje srpskog, svake godine vodi kod bake u Paraćin.
Sposoban smo narod
Radovan Vukosavljev, šef restorana Meris, s kolektivom je pre korone proslavio 25-godišnji jubilej. Vukosavljev je rođen 1962. u Srpskom Krsturu. Ugostiteljsku školu završio je u Subotici, a jezike i ugostiteljstvo do 1983. godine kada je došao u Nemačku, usavršavao je na Jadranu u Crkvenici. Dolaskom u Luizenhof tri stepenice do šefa restorana prešao je za tri i po godine.
– Za tri godine ljudi u hotelu su videli moje osobine i to im je bilo dovoljno. Rukovodiocima se svideo moj odmereni odnos prema gostima bez obzira na to kog su društvenog ranga. Diplomu nisam ni prevodio. Mi smo inače sposoban narod, a to se primeti. Bitan je odnos prema poslu i gostu. Za mene je svaki gost čovek iste vrednosti, ali ako smo hotel visoke kategorije tu i usluge moraju da budu na visokom nivou. Svaki gost iz naše kuće mora da izađe zadovoljan – kaže Vukosavljev koji ne krije da su susreti s poznatim ličnostima i za njega posebna inspiracija i da ga svaki takav susret raduje.
Rukovanje s dalaj lamom
– Svaki susret s nekim od poznatih je izuzetan doživljaj. Sve su to u svakodnevnom životu kulturni i pristojni ljudi, takvi su i kao gosti, a osoblje hotela te činjenice mora i da poštuje. Moj deda je u Paraćinu imao mesnicu i ja sam još kao dete stajao iza pulta, pa mi je ta navika i ostala. Volim susrete s ljudima, a ovde sam sreo mnoge poznate glumce i umetnike. Od naših ponatih ljudi u prijatnom sećanju ostali su mi princ Vladimir Karađorđević i njegova supruga princeza Brigit, i Boris Tadić, koji je na Badnji dan 2013. s Gerhardom Šrderom posetio i našu crkvu. Nezaboravan je i susret s dalaj lamom koji je u Hanoveru više dana držao seminare, a bio je naš gost. Dalaj lama i roker Udo Lindenberg zaista su neobični. Dalaj lama se sa svima rukovao i kad je došao i kad je odlazio. Udo Lindenberg je stanovao kod nas dve nedelje. On se raskomoti i opušteno sedi na terasi, kao kod kuće – izdvaja Saša Rakić njih dvojicu, a dobro se seća i Arnolda Švarcenegera austrijskog glumca, koji je u Americi uz filmsku slavu uspeo da postane i guverner Kalifornije.
Blagoslov arhiepiskopa
Na Aleksandra Đuricu naročito jak utisak je ostavio arhiepiskop jerusalimski Teodosije koji ga je zadivio poznavanjem biografije Svetog Save.
– On nas je sve blagoslovio, a bio je gost i u mom domu, što mi je bila velika čast. Za vreme lečenja od korone molio se za moje ozdravljenje – navodi Đurica.
Veliki, a obični
– Na mene su poseban utisak ostavili Rodžer Mur, koji se proslavio tumačeći lik slavnog Džemsa Bonda i Piter Justinov, veliki engleski glumac i režiser. Takvi susreti zaista se ne zaboravljaju . Obojica su bili ličnosti svetskog ranga, a ponašali su se kao obični ljudi – kaže Radovan Vukosavljev, koji s lakoćom razvedri i “oblačne” goste.
