Škotu Alanu Džonu Gilzinu (1938-2018), jednom od najboljih napadača u istoriji “pevaca”, priređena poslednja utakmica u belom dresu 27. novembra 1974. baš protiv “crveno-belih”, koji opet igraju na istom mestu u trećem kolu Lige šampiona.
Crvena zvezda i Totenhem su igrali jednom međusobno u evrokupovima. U Kupu UEFA za sezonu 1972/73. sastali su se u osmini finala (treće kolo), pola godine pošto su “pevci” postali prvi tim koji je podigao trofej novog klupskog takmičenja Evropske fudbalske unije (do tada igran Kup sajamskih gradova).
U kasnu jesen 1972. Totenhem je pobedio kao domaćin u prvom meču s 2:0. U revanšu kroz dve nedelje, pred oko 70.000 gledalaca na “Marakani”, pogodak Vojina Lazarevića glavom na centaršut Dragana Džajića u 49. minutu, jedini u utakmici, nije pomogao Zvezdi da ode dalje. Engleski tim je odoleo do kraja.
Ispostavilo se da je ključan bio drugi Totenhemov gol na svom stadionu, a dao ga je Alan Gilzin u 63. minutu. Škotski napadač, koga su navijači zbog golgeterskih zasluga prozvali Kralj “Vajt Hart Lejna”, pevajući mu i pesmu u to ime, nije igrao u uzvratnoj utakmici.
Dve godine kasnije, kada je već zagazio u 37. leto života, klub mu je priredio oproštajni meč. Njegova poslednja sezona u Totenhemu bila je 1973/74, kada je engleski tim poklekao u finalu Kupa UEFA protiv Fejenorda (igrano u dva meča). Zatim je otišao u Južnu Afriku na samo tri meseca, a po povratku Totenhem je rešio da mu oda počasti.
Gost je bila Zvezda. I tada je Totenhem pobedio s 2:0 pred svojom publikom (22.239 gledalaca), a i tada je Gilzin, koji je odigrao ceo meč, dao drugi gol (73. minut).
Zvezdin trener Miljenko Mihić ukazao je poverenje ovim igračima: O. Petrović, Jelikić (Đorđević), Jevtić, Stepanović, Keri, Radović, Ratković, V. Petrović (Šestić), Savić (Antonijević), Džajić.
Gilzina su zbog igračke elegantnosti zvali i Nurejev u kopačkama, aludirajući na čuvenog baletana. Ime je stekao u Dandiju. Jedan je od najboljih strelaca u istoriji tog škotskog tima. U Totenhem je došao u decembru 1964. za 72.500 britanskih funti.
Za deset godina postigao je više od 100 pogodaka. Osim lovora u Kupu UEFA uzeo je i engleski kup 1967. i dva trofeja u Kupu ligaša (1971, 1973). Bio je i škotski reprezentativac.
Posle karijere radio je kao rukovodilac u jednom transportnom preduzeću u Londonu. Umro je 8. jula prošle godine od raka.
