U današnje vreme nije neuobičajeno da naši fudbaleri preskoče nekoliko "razreda" i gotovo preko noći zaigraju na najvećoj pozornici. U Superligi, možda čak i u evropskom kupu, pa i u reprezentaciji. Mala smo zemlja i malo fudbalsko tržište. Igrači sve kraće borave u ovdašnjim klubovima…
Ali, ne tako davno, veća je bila i država, kvalitetnija liga u kojoj su fudbaleri igrali i po čitavu deceniju i postajali asovi, pa su retki slučajevi kad je neko iz, recimo, srpske ušao direktno u Prvu ligu. O takvima se pričalo, čak i s nevericom i u početku s nepoverenjem, a ako bi napravili uspešnu karijeru – dugo bi se pamtili.
Među takvima je Jovica Nikolić, koji 11. jula puni 55 godina. Zvezdin Jagodinac Jovanča ili "novi Jabučilo", kako su ga zvali, jer je nekima ličio na Boru Kostića. Visok, gotovo neprelazan na sredini terena, a u napadu uvek opasan, dobar dribler sa sijaset lucidnih rešenja, ostavio je veliki trag među crveno-belima, za koje je tokom šest sezona odigrao 115 zvaničnih utakmica, postigao 15 golova.
Dao je veliki doprinos osvajanju dve titule i jednog trofeja Kupa i bio među najzaslužnijima što je jugoslovenska olimpijska reprezentaciju osvojila bronzu na OI u Los Anđelesu 1984. A to je poslednja olimpijska medalja za naš fudbal!
Sve to Nikolić je ostvario počevši da trenira fudbal tek sa 16 godina. Kad je završio školu i odslužio vojsku zaposlio se u svetozarevačkoj fabrici Kablovi. Radio je najteže fizičke poslove, i to u trećoj smeni, da bi preko dana mogao da putuje i trenira u kragujevačkom Radničkom! Tek kad je zaigrao za Jagodinu prešao je u prvu fabričku smenu. Onda se dogodilo da ga je na nekoj utakmici protiv Sinđelića i još nekog beogradskog kluba primetio Gojko Zec i preporučio Draganu Džajiću. Na "Marakanu" su tog leta 1983. stigli Musemić, Elsner, Ivković
sve sami reprezentativci i među njima taj nezgrapni dugajlija, kome Zvezda čak nije ni ponudila ugovor nego ga je ostavila da se, kako zna i ume, bori za potpis.
