Stručnjak za bezbednost Darko Trifunović kao žarišnu tačku oko koje bi mogao da se desi sukob svetskih razmera označava Južno kinesko more, a zbog, kako kaže, aspiracija Pekinga na te vode na šta su reagovale Sjedinjene Američke Države.
– Kina polaže pravo na skoro sva ostrva u Južnom kineskom moru koja su predmet spora sa drugim državama tog regiona, a otkriveno je i da gradi veštačka ostrva kao vojne baze. Vašington se tome oštro protivi, što već duže vreme dovodi do čestih incidenata između ratnih brodova dve zemlje u regionu gde su i brodovi Južne Koreje, Vijetnama, Tajvana, Japana Australije i Kanade – kaže naš sagovornik.
Prošlog meseca je američki razarač “Džon Mekejn” ušao u vode u blizini Paracelskih ostrva bez dozvole Kine, a Trifunović navodi da je u tom moru Sedma flota SAD sa tri nosača.
– Tenzije između dve sile su velike. Vašington drži Kinu već par meseci u svojevrsnoj blokadi, pa će Peking morati nešto da uradi. Ili da nešto menja, ili da uđe u rat u budućnosti, iako sada to niko ne želi – tumači uz ocenu da će Peking pametno gledati da izbegne ratovanje, a ostvari cilj.
Odnosi dve države su, kako podseća, pogoršani na više frontova.
– Jedan su sporovi u oblasti trgovine i sankcije SAD, Kini. Nove nesuglasice su zbog korona virusa, jer Vašington smatra da neko mora da plati ogromnu ekonomsku štetu nastalu pandemijom. Sve ide ka Kini, odakle je bolest krenula, jer vidimo da je američka država Misuri podnela je tužbu za širenje virusa i tražila nadoknadu štete zbog ogromnih gubitaka ljudskih života, ekonomije i nanete patnje – kaže on.
Peking je oštro reagovao na uplovljavanje američkog razarača u oktobru zahtevajući da SAD prekinu provokacije i ograniče vojne operacije u vodi i u vazduhu, ističući da će Kina preduzeti sve da zaštiti suverenitet i bezbednost. Filipini, Vijetnam, Malezija, Brunej i Tajvan kažu da neki od stotina grebena i malih ostrva u Južnom kineskom moru pripadaju njima, ali je od 2014. godine Peking pojačao tvrdnje da ima pravo nad gotovo svim ostrvima, betonirajući grebene za izgradnju vojnih aerodroma s radarima, projektilima i avionima.
Trifunović ukazuje i na hladne odnose SAD i Rusije, ali je mišljenja da tu neće biti direktnog sukoba, osim eventualno posrednog. Smatra i da se nijedna od nuklearnih sila neće usuditi da potegne to oružje.
– Veliki je rizik upotrebiti nuklearno oružje na tuđoj teritoriji, jer može da se vrati kao bumerang – ocenio je ovaj stručnjak za bezbednost.
Pomorski spor
Trvenja Kine i SAD idu na više frontova, pa kada je nedavno Peking nominovao kandidata za sudijsku funkciju u Međunarodnom sudu za pomorsko pravo koji saslušava i rešava nastali pomorski spor, SAD su se žestoko usprotivile navodeći da Peking zanemaruje međunarodno pomorsko pravo u Južnokineskom moru. Dejvid Stilvel, pomoćnik državnog sekretara za poslove istočne Azije i Pacifika, kaže da je to kao angažovanje piromana za pomoć u upravljanju vatrogasnom službom.
Upozorenje Henrija Kisindžera
Bivši američki državni sekretar Henri Kisindžer upozorio je da bi SAD trebalo brzo da krenu u obnavljanje komunikacije sa Pekingom ili rizikuju da kriza preraste u vojni sukob. Dodao da će vojne tehnologije krizu učiniti “još težom za kontrolu” od one iz ranijih razdoblja.
– Ako ne bude neke osnove za zajedničku akciju, svet će zapasti u katastrofu uporedivu sa Prvim svetskim ratom – rekao je Kisindžer.
