Zvanična istina je – laž!

Mišel Čosudovski sa medaljom

Ova zakasnela vest izuzetno je obradovala aktiviste srpske zajednice u Kanadi, koji dobro znaju ko je profesor Čosudovski i koliko je, vođen potrebom da se saopšti istina, pisao o US-Nato agresiji protiv tadašnje Jugoslavije.

Prošlo je 15 godina od Nato bombardovanja, a nemilosrdno se vrši revizija istorije od strane Amerike i Nato zemalja. Čini se da u ostatku sveta mirno prihvataju taj čin?

– Namera jeste da se istorija ponovo napiše, ne samo o ratnom periodu 90-ih, nego i za celokupni period posle Drugog svetskog rata. Moramo da se podsetimo da je 60-ih i 70-ih godina prošlog veka Jugoslavija bila model ekonomskog i socijalnog progresa, i to su i mnogi na zapadu priznavali. Prvi put sam posetio Jugoslaviju 1967. godine dok sam studirao u Holandiji i svi smo bili impresionirani onim što je bilo postignuto. U nekim aspektima socijalne zaštite bilo je naprednijih rešenja nego u zapadnoj Evropi. Taj period ne možemo odvojiti od onoga što sledi i onoga što se dogodilo ranih 80-ih i nakon Titove smrti, jer je to, zapravo, početak ekonomske destabilizacije države koja je zavisila od zapadnih kreditora. Uslovi koji su tada nametnuti Jugoslaviji trasirali su put, prvo, za postepeno izumiranje tog društvenog projekta i za uništavanje onog što je bilo postignuto i, zatim, za raspad federacije. Suština federalnog sistema bila je da centralna vlada pomaže republičke vlade kod fiskalnih aranžmana, a taj aranžman je bio uništen od strane zapadnih kreditora i Međunarodnog monetarnog fonda. Republike su bile ostavljene same sebi i to je dovelo do jednostranih proglašenja nezavisnosti. Ne bi se to desilo da reforme tokom 80-ih nisu bile izvedene i to nije nešto što se desilo preko noći.

Kada je izbio rat, svi su bili protiv Srba. Kada se rat završio, Nato je bombardovao Srbiju, Crnu Goru i Kosovo. To je rat u kontinuitetu?
– To je deo vojne i obaveštajne agende. To je politika osvajanja: uništenje i rasparčavanje čitave zemlje. USA i Nato su kreirali razlike u tom društvu podržavajući pobune. Mi znamo da su bosanski muslimani bili povezani sa Al Kaidom koja je opet, podržavana od Cie. Znamo da je Amerika podržavala uvoz oružja u Bosnu. Mi, takođe, znamo da je hrvatska vojska bila podržana od američke kompanije MPRI koja pruža usluge za angažovanje plaćenika u ratu i za vojnu obuku. Poznato je i da je operacija "Oluja" koja je bila protiv srpske manjine izvedena uz pomoć američke vojske. Sve to je bilo deo programa uništavanja multinacionalne, narodne države.

Ipak, oficijelna istina je drugačija…
– Vi pitate zašto se istorija aranžira i revidira. To se radi dobro organizovanom medijskom propagandom u celom svetu, nije to ograničeno samo na slučaj Srbije. Pa, cela svrha je da se istorija ponovo napiše. Srbi su demonizovani, oni su nazvani krivcima za rat, a zapadna vojna alijansa kreirala je podelu između Srbije i bivših jugoslovenskih republika. Moramo da shvatimo da su sve bivše jugoslovenske republike destabilizovane, ne samo Srbija. Ako posmatrate šta se desilo npr. u Makedoniji, prvo, cela ekonomija je uništena, a u isto vreme je korištena ista matrica etnička podele, ovaj put između Albanaca i Makedonaca. Znamo i da je istorija svih bivših jugoslovenskih republika ponovo napisana i da one sada smatraju da njihova prošlost nema ništa sa Jugoslavijom. One krive Srbe za rat. U Srbiji takođe, ima dosta animoziteta prema kosovskim Albancima, a ja bih rekao da su kosovski Albanci uprkos podrške koja im je data od strane Nata, takođe žrtve rata. Oni imaju teritoriju koja je kontrolisana od strane američke vojske i koja je totalno ekonomski osiromašena.

U biti, način da se dođe do istine i da se istorijski korektno sagleda šta se, u stvari desilo je da se uđe u dijalog sa svim etničkim grupama bivše Jugoslavije, jer su sve one žrtve tog rata. Na žalost, sada oni mrze jedni druge, što je, naravno, deo agende. Slično, je i u Ukrajini, tamo su ljudi živeli zajedno stotinama godina, govorili istim jezikom, a sada su kreirane podele. I to je deo agende. Zapadna vojna alijansa je rasturila i slomila multietničko društvo i u suštini paralizovala projekat koji je nastao na Balkanu.

Kako prevazići mržnju na prostorima bivše Jugoslavije?
– Ljudi moraju da razumeju da to što im se dogodilo nije bio proizvod građanskog rata, to je bio proizvod stranog mešanja. Oni moraju da razumeju da su njihovi lideri bili izmanipulisani da služe zapadnim interesima. Osiromašenje Jugoslavije nije bilo nešto što se događalo zbog unutrašnjih faktora,
O svemu tome mora da se razgovara, to mora da se obelodani i da postane tema diskusije.

Kako, kad niko ne želi da čuje istinu?
– Da, ali istina mora da se kaže.

Kako da to Srbija uradi, kada u međunarodnim institucijama ne žele da čuju. Za njih je to gotova stvar, ne žele da se podsećaju na ono što su sami uradili.
– Ne mogu da odgovorim na to pitanje. Shvatam da je u pitanju vrlo jaka propaganda koja uključuje fabrikovanje vesti i informacija i ponovno pisanje istorije. Mi vodimo alternativnu medijsku grupu (naš sagovornik je osnivač i direktor Centra za istraživanje globalizacije i urednika vebsajta globalresearć.ca), i pokušavamo da otkrijemo te laži i fabrikovane "istine" koje se plasiraju na dnevnoj bazi. I nije to lak zadatak. Ne verujem da išta drugo možemo da radimo sem da govorimo istinu. Sve dotle dok laž prevladava i dok god se istorijski proces revidira i piše ponovo od strane onih koji su napali Jugoslaviju, nema nazad, da tako kažem. U Srbiji mora da se pokrene pokret koji bi sagledao period od više od 30 poslednjih godina, ta istorija mora da se razume. Nadam se da ću nekada u bližoj budućnosti biti u mogućnosti da konačno sastavim kratku knjigu o Jugoslaviji, prikupio sam mnogo materijala o tom periodu, ali zbog stalnih obaveza na drugoj strani, nikad nisam stigao da je završim.

Šta mi obični ljudi možemo da uradimo da bi svet postao bolje mesto?
– Ako govorimo o Srbiji, morate da obnovite neke elemente suvereniteta u oblastima ekonomske i socijalne politike. To nije lak zadatak, jer svet postaje monolitan, struktura trgovanja je definisana i određena od strane zapadnih organizacija. Mislim da bi uspostavljanje bilaterarnih odnosa sa drugim zemljama uključujući Rusiju i Kinu bio korak u pravom pravcu, iako nijedna od tih zemalja ne predstavlja model koji treba slediti, jer imaju istu vrstu socijalne nejednakosti kao u bivšim jugoslovenskim republikama. Ovo je vrlo teško pitanje… Mora da postoji osećaj nacionalne svesti koji je definisan u odnosu na to šta narod želi da postigne. To znači standard, zdravstvena zaštita, obrazovanje za njihovu decu, sigurnost zaposlenja i tako dalje. Sve su to vrlo značajne stvari koje su bile dobro postavljene u bivšoj Jugoslaviji, i to nekako ponovo mora da postane tema razgovora . "Kakvo društvo mi želimo i kako da dođemo do njega", to je pravo pitanje koje treba sebi sebi da postavite. Sigurno je da se se do pravih odgovora ne može stići i da se ne mogu bazirati na neoliberalnoj agendi. Ta agenda je bila nametnuta Jugoslaviji i na kraju je to i dovelo da raspada zemlje.