Ambasador Jugoslavije u Kairu u to vreme bio je Josip Đerđa, jedan iz plejade Titovih elitnih diplomata. Ambasador Đerđa šalje odmah u vatru tadašnjeg dopisnika Tanjuga u Egiptu, Faika Dizdarevića, inače brata dvojice najviših Titovih partijskih funkcionera – Nijaza i Raifa Dizdarevića. Dopisnici Tanjuga u to vreme praktično su bili servis Ministarstva spoljnih poslova i Faik Dizdarević kreće po nalogu na zadatak. Po dolasku iz zone Sueca referiše: "Druže ambasadore, situacija je prilično bremenita…".
"Ne pitam te to – prekida ga ambasador – nisam te za to poslao, nego da mi kažeš ko nju…. te je zatrudnela. Daj mi činjenice, ostalo ću ja da zaključim."
Slušajući (u petak) kako naš predsednik u Savetu bezbednosti govori o bremenitoj situaciji na Kosovu, kao da on nije jedan zbog kojeg je zatrudnela, iz dubine prošlosti doploviše mi slike iz ove daleke epizode o Suecu. Predsednik objavljuje svetu – po koji to već put – kako NIKADA neće, ni IMPLICITNO ni EKSPLICITNO Srbija priznati otcepljenje Kosova. Hm?
Nedavno razgovaram sa vladikom raško-prizrenskim, Artemijem, čovekom koji u Gračanici živi kosovsku stvarnost krvlju, telom, dušom i verom. Pa mi veli da ne zna šta je po njegovo Kosovo gore-ono što čini ili ono što ne čini vlada Borisa Tadića. A to što Tadić govori i ponavlja (kao ovo u petak) "je jedna velika žvaka za narod". Tako govori Vladika.
Prihvatanjem okupacione administracije EULEKS-a kao partnera u kosovskoj politici i fetišističkom "žvakom" da EU nema alternativu, politika Borisa Tadića već je učinila da šiptarska secesija IMPLICITNO zatrudni, pa ostaje samo da uskoro, o odmaklom stadijumu bremenitosti, posledice fetišizma "vidimo i EKSPLICITNO, golim okom".
I dalje proričem da ćemo (možda) jednog dana ući u EU, ali to će biti onda kada pametniji od nas budu razmišljali da otuda izađu. Ako, pak, i dođemo pred kapiju nikakva "žvaka" neće pomoći dok se ne skinemo do gola. I možete već zamisliti kako će izgledati prijemni ispit. Dvadest i dve od 27 država, među njima i one koje se "pitaju", stavile su svoj štambilj na otcepljenje. I bolno otvoreno nam saopštile da je secesija za njih kovertirana, zapečaćena, bespogovorna.
I još će u času prijemnog ispita jedan od arbitara o tome hoćemo li i pod kojiam uslovima kroz kapiju, biti i bratska nam Hrvatska koja nas tuži pred Međunarodnim sudom za genocid i traži milijarde odštete.
Sve u svemu, svi će nam u jedan glas postaviti pitanje svih pitanja: hoćete li, gospodo, unutra bez Kosova, jer sa njim unutra ne možete, oboje ne ide zajedno. Pa pošto za evro-derviše EU nema alternativu, odgovor dopišite sami. Ukoliko tada evro-derviši – gluvo bilo – budu na vlasti. A, to da ćemo u najbolji od svih svetova ući a da nas ne pitaju za Kosovo jeste – što bi rekao počivši Vladimir Iljič Lenjin – obični "opijum za narod".
I zato smo, gospodo, na Ist Riveru slušali u petak još jednu otužnu žvaku za narod. Da imamo šta da žvaćemo dok nam jednog skorog dana pukne sve pred očima – EKSPLICITNO.
