Na prelu se radilo na prtištu i sukništu, tkaninama za odeću i rublje, a na perušanju trebio kukuruz, ili čijalo perje. Prela su trajala cele jesen. Perušanje je počinjalo čim se oberu kukuruzi, dok se perje čijalo samo zimi.
Na ove zborove dolazili su i momci i devojke, pa se radilo do nekog doba, često i do zore. Devojke su dolazile uvek sa majkom, strinom, snašom ili sa udatom sestrom.
Obično se sastajalo u kući gde je pristigla nova mlada, ili imaju devojku za udaju, pa joj pomažu da sastavi spremu. Svi prelci su mogli da se vide i na crkvenim zborovima, ali su na ovim kućnim mobama bili mnogo slobodniji.
Dešavalo se da baš na ovakvoj mobi devojka primi od momka i verenički prsten, ali tajno, da drugi ne vide. Pevale su se pesme o radu, a stariji po redu kazivali su pripovetke, šalili se i igrali.
"Ako se još i guslar tu desi, taj zna i razveseliti društvo", sećao se dobro hroničar Nikola Begović ovih večernjih zabava u kući svog dede, popa Đurđa. "Pjesmom draže momci djevojke, a ove opet njima odšale. Iza velikog stola u sobi družinskoj po zimnijem večerima sastajala bi se mladež iz našeg sela, i oni bi tu čijali perje guščije i tučije (od ćurke). Niko ne bi smio preko stola nakašljati se, pirnuti, kinuti, da se perje ne bi razletelo. Djed bi hodao okolo, pa bi kazivao ‘kratku nauku’ (propovedi) i molitve.
U takovoj kući domaćin počasti svoje radine, ko čime može. U boljoj kući vare cicvaru, peku janje. U donjijem krajevima kuda vino rodi, donosi njima mošta sve na vedrige. A gdje je slabija kuća, tu ponesu prelje sa sobom variva, mesa, pa tu vare i goste se, pa onda se razilaze.
Uz časni post donose kukuruza i graha. Još se po danu i zakonu ravna i veselje njihovo. Tako poslije Poklada neće pjevati, već pripovijedaju, ali odabrano! Pesma je bila: "Prelice su prelile, među se spominjale: što će prelo večerati? Djevojčice janjetine, udovice bravetine, mladi momci konjetine. Što će prelo pripijati? Djevojčice rujna vina, udovice čiste vode, mladi momci mutne lokve".
