U Skupštini Srbije raspravlja se o izmenama Zakona o izvršenju i obezbeđenju, a istovremeno su izvršitelji bili na delu u beogradskoj opštini Zvezdara.
Ovako se u istom danu u teoriji i praksi videlo lice i naličje javnih izvršitelja koji su već četiri godine strah i trepet. Ovog puta članovi organizacije Združena akcija krov nad glavom pokušavali su da odbrane novinara Dušana Velikovskog, koji pred srpskim pravosuđem vodi vlasnički spor.
Parlament je u izmene zakona krenuo pošto su organizacije i građani neprestano ukazivali kako u radu izvršitelja ima svega i svačega: od nehumanog iseljavanja samohranih majki, bolesnih i nepokretnih, pa do enormnog bogaćenja nekih izvršitelja čija najbliža rodbina kupuje na aukciji stanove oduzete dužnicima.
Predsednica Skupštine Maja Gojković založila se za donošenje potpuno novog zakona o izvršiteljima. Na zasedanju ne prisustvuje veći deo opozicije, a radikali su zatražili ukidanje izvršitelja ukazujući da je samo 2017. godine oduzeto blizu 4.000 stanova.
U organizaciji Krov nad glavom komentarišu da će izmene tek za nijansu dati socijalni ton zakonu, jer će iz stanova izbacivati samo one čiji je dug veći od 5.000 evra. To govori da će opet biti onih koji će postajati beskućnici i za evro više od tog limita. Uz to, Ivan Zlatić iz ove organizacije ne vidi u novoj regulativi rešenje za sistemski problem, a to je da se u ime brzine i efikasnosti postupka krše se ljudska prava, pa izvršitelji reaguju u još nejasnoj pravnoj situaciji.
Na ulicu za male pare
– Ovo imamo na delu u slučaju Velikovskog, koji je samo tražio vreme da bi mogao da dokaže da je u pravu, ali ga iseljavaju pre nego što je iskoristio sve pravne lekove. Ni novi zakon ne daje odgovor na suštinski problem, odnosno na to što je izvršiteljima omogućeno da postupaju pre završetka postupka – objašnjava Zlatić za “Vesti” situaciju za koju kaže da se veoma često dešava.
Da je umesto izmena potreban potpuno novi Zakon smatra predsednica Skupštine Srbije Maja Gojković. Ona je pokušala da popravi izmene amandmanom i predlaže da se navodima “vlasnik ne može ostati bez nekretnine ako mu je komunalni dug manji od 5.000 evra” doda šira formulacija.
– Nije to epohalan dug da bi neko izgubio stan ili kuću ili bilo koju nepokretnost. I nije to samo komunalna usluga, niti može po našem ustavnom sistemu da se izdvoji jedna vrsta usluge – obrazložila je.
Lečenje na kredit
Ona je istakla da su dužnici najčešće siromašni građani i da ima i onih koji duguju jer su pozajmili novac za lečenje.
– Običan čovek nije pozajmio novac za skupu tašnu od nekoliko hiljada evra ili za luksuzno letovanje, već što mu stvarno treba. Ne verujem da je reč tu samo o izbegavanju plaćanja komunalnih usluga – istakla je Gojkovićeva.
Da baš i ne može kako je Gojkovićeva zamislila, tvrdi ministarka pravde Nela Kuburović. Ona kaže da bi se proširenjem doveli u pitanje menični promet i privredno poslovanje, a došlo bi i do zloupotrebe.
– Neko bi izdavao nekoliko menica za iznos od 5.000 evra i tako obezbedio da ne može da se sprovede izvršenje na njegovoj nepokretnosti. Ili isto tako kod izdavanja čekova – rekla je Kuburovićeva.
Sudovi nesposobni
Nela Kuburović je kazala da u sudovima već godinama stoji 614.000 predmeta koji verovatno nikada neće dobiti epilog, “jer su se sudovi pokazali nesposobnima da sprovedu izvršenje”. Ministarka se, pritom, pohvalila da postupak izvršenja sada prosečno traje 110 dana.
U Srbiji, prema raspoloživim podacima, rade 214 javnih izvršitelja i tri zamenika, a u njihovim kancelarijama oko 2.000 uglavnom pravnika. Broj sudija koji su ranije postupali bio je manji od 400.
Šminkanje “bande”
U usvajanju izmena zakona koje naziva kozmetičkim promenama, Ivan Zlatić vidi pokušaj da se odgovori na činjenicu da se javnost uzbunila.
– Skupštinska većina pokušava da pokaže kako je nešto radila po pitanju ove legalizovane bande, a da pritom u postojećem zakonu promene što manje- uveren je Ivan Zlatić.
Bogaćenje na nesreći
Maja Gojković poručila je da su “izvršitelji poseban sloj ljudi koji se naglo obogatio” i ukazala da su oni koji su prvi otvorili kancelarije postali izuzetno imućni.
– Neki su pronašli način da imaju izvršiteljske kancelarije po celoj Srbiji – primetila je Maja Gojković i istakla da oduzete stanove kupuju uglavnom izvršitelji i javni beležnici.
Ona kaže i da je došlo vreme da se radi na novom zakonu o izvršenju i obezbeđenju.
– Kada mnogo treba da se popravlja, onda mora novi predlog zakona da se donese. Nemojte da mislite da sam protiv izvršenja, samo je u pitanju način – poručila je Gojkovićeva.
Za godinu oteto 3.736 stanova
Poslanik radikala Aleksandar Šešelj (sin Vojislava, lidera SRS) zalaže se za ukidanje javnih izvršitelja i vraćanje izvršenja u sudove. U tom cilju, kako kaže, njegova stranka prikupila je više od 100.000 potpisa za ukidanje izvršitelja.
– Ovo se tiče svakog građanina u Srbiji i njihove pravne sigurnosti – rekao je Aleksandar ocenivši da je zakon samo u korist banaka i drugih velikih poverilaca.
Prema njegovim rečima, 2017. godine zaplenjeno je 3.736 stanova.
– Skandalozno je da javni izvršitelj sam sebi određuje proviziju i troškove izvršenja. Dakle, koliko kome padne na pamet – istakao je Šešelj.
On je izneo primer porodice sa Dorćola koja je ostala bez stana zbog 6.500 evra duga, a ta nekretnina vredna više od 90.000 prodata je za samo 26.000 evra.
Komoru izvršilaca je uporedio sa mafijaškim klanom i pitao ko je odredio 5.000 evra lčimita duga za komunalne usluge i šta će biti ako je dug 100 evra veći.
Imanja prodata ispod cene
U aprilu je u selu Mali Požarevac prinudno iseljena porodica Jovanović iz kuće koja je, navodno zbog duga od oko 8.000 evra, prodata na aukciji. Ta porodica kaže da su 8.000 evra kredita uzeli iz banke kako bi platili operaciju jednog od ukućana. Pošto nisu imali novca da vrate dug, banka je otuđila kuću i prodala je po manjoj ceni od procenjene.
O očaju tih ljudi govori i postupak jednog od ukućana koji je zapretio da će sebe i kuću politi benzinom.
Porodica Havatmi iz Beograda 2017. godine izbačena je iz svog stana na Dorćolu. Zbog duga od 6.000 evra njihov stan od 60 kvadrata u centru Beograda na licitaciji je prodat za svega 26.000 evra.
Nišlijka Snežana Stojilković prošle godine je sa sinom izbačena iz stana u Ulici Gavrila Principa 16, zbog tuđeg duga. Stan je u brakorazvodnoj parnici 15 godina ranije pripao njoj, ali je izvršitelj nesrećnu ženu izbacio na ulicu zbog dugovanja njenog bivšeg supruga od četiri miliona dinara (oko 33.000 evra). Stan je i u katastru zaveden na Snežanino ime, pa nije jasno kako je ova nekretnina postala predmet izvršenja.
Bez milosti za stare i bolesne
Teško bolesna Beograđanka Mara Džanković (90) čije su iseljenje komšije i Krov nad glavom sprečili dva puta tokom zime, u aprilu ove godine je rano ujutro bosa izneta iz stana. Starica je nešto pre toga imala ozbiljnu hiruršku intervenciju, pa su prisutni lekari Hitne pomoći pitali kako mogu da dozvole iseljenje bolesne žene, ali odgovor nisu dobili.
