Zajednica srpskih opština za albanske političare u Prištini je veći bauk od korona virusa! To je uoči nastavka dijaloga u Briselu izrečeno u kosovskom parlamentu, gde je poslanik Samoopredeljenja i bivši šef diplomatije Glauk Konjufca izneo neverovatno poređenje između smrtonosnog virusa i srpske zajednice, čije formiranje političari u Prištini uporno sabotiraju već sedam godina i nastavljaju da izbegavaju preuzetu obavezu tako što seju strah i šire famu o propasti sveta ukoliko ZSO zaživi.
– Kada je ideja o razmeni teritorija pala, otvorene su nove. Sada imamo Zajednicu srpskih opština. Zabrinut sam što je premijer Avdulah Hoti nedavno poručio da ćemo imati zajednicu stvorenu kao 2015. Ovo zaslužuje ne samo oštru kritiku, već je ovde granica strpljenja naroda Kosova. Ovo je iznad rizika od kovida-19 – poručio je poslanik Samoopredeljenja. Njegovu sumanutu teoriju, kojom poništava muke teško obolelih od korone i bol porodica preminulih od epidemije, međutim, ne podržavaju samo stranačke kolege i partijski lider Aljbin Kurti. Njima se u žestokom otporu formiranju ZSO pridružio i predsednik privremenih institucija u Prištini Hašim Tači, koga je predlog optužnice za ratne zločine gurnuo na sporedni kolosek, odakle pokušava da se vrati blokirajući ono što je sam prihvatio potpisom na Briselski sporazum u aprilu 2013. godine. Tači to, kako se procenjuje, svesno zaboravlja jer veruje da će time nauditi premijeru Hotiju i naterati ga da odustane od uloge glavnog pregovarača sa Beogradom.
– Niko nema mandat da govori u ime Kosova o zatvorenim temama. Kosovo ne može i ni po koju cenu nikada neće dozvoliti stvaranje političkog entiteta na svojoj teritoriji, koji bi bio reprodukcija Republike Srpske na teritoriji Kosova – poručio je Tači, reagujući na najavu da će u Briselu biti nastavljeni razgovori o ZSO. On tvrdi i da su razgovori o imovini sa Beogradom suprotni kosovskom Ustavu i da predstavljaju “kršenje suvereniteta”, iz čega je jasno da zajedno sa Kurtijem atakuje na Hotija s ciljem da ga oteraju i time obrišu sve što je on u ime Prištine potpisao i preuzeo.
– Očigledno je da Albanci na Kosovu i Metohiji imaju unutrašnjopolitička previranja. To se najbolje vidi iz toga da Tači i Kurti stvaraju savez, što je do sada bilo nezamislivo – ukazuje profesor Vladimir Vuletić, dodajući da treba da se vidi da li će se dijalog Beograda i Prištine prebaciti na tehnička pitanja, a ZSO i ostali problemi ostaviti po strani, na čemu insistira Nemačka.
Srbija upravo zbog toga čini sve da u dijalog što pre uvrsti ZSO, jer se i ranije dešavalo da to pitanje stoji u zapećku zbog raznih stvari, uključujući i politička pregrupisavanja u Prištini, što je bio jedan u nizu izgovora da se ta obaveza iz Briselskog sporazuma ne sprovede.
Bitka sa Evropskom unijom
Uoči nove runde dijaloga Beograda i Prištine u Briselu nije se znalo da li će se raspravljati o Zajednici srpskih opština. Naime, specijalni izlasnik EU za dijalog Miroslav Lajčak uoči tehničkog dijaloga u četvrtak je naveo da su se Vučić i Hoti dogovorili da njihovi pregovarači nastave razgovore o međusobnim finansijskim potraživanjima i stausu nevećinskih zajednica (ZSO). Direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić, koji je predvodio delegaciju Srbije, potom je na Tviteru napisao da će prva tema biti ZSO, bar što se srpske strane tiče.
– To je ona zajednica koja je dogovorena pod pokroviteljstvom EU – naveo je Đurić, a potom dodao da tema može da bude i imovina i da o njoj srpska strana takođe ima puno da kaže. Hoti je poručio da sastanak neće biti opasan po Prištinu jer se neće razgovarati o ZSO, potvrđujući koliko strahuje od te teme i kritičara koji ga ruše. Inače, sastanak u Briselu do zaključenja ovog izdanja “Vesti” nije bio završen, tako da se nije pouzdano znalo o čemu se sve razgovaralo.
