Briselski sporazum navršio je tačno deset godina od kada je potpisan, a da je od tada ostao mrtvo slovo na papiru.
Potpise na ovaj dokument od 15 tačaka, od kojih se šest odnosi na Zajednicu srpskih opština, stavili su 19. aprila 2013. premijeri Srbije Ivica Dačić i privremenih institucija na Kosovu i Metohiji Hašim Tači, a u ime EU, visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton. Sporazum je bio plod deset pregovaračkih rundi, a po njegovom potpisivanju srpski predstavnici su ušli u institucije u Prištini. Priština, međutim, i dalje neće da formira ZSO, pa su Srbi u znak protesta zbog odbijanja da se osnuje ZSO, kao i činjenice da su sve češći napadi na srpski živalj na KiM i hapšenja, napustili institucije. Predstavnici Srba na KiM saopštili su da neće učestvovati na izborima dok ne bude formirana ZSO i dok se sa severa KiM ne povuku tzv. specijalne jedinice kosovske policije.
Tolerancija nedela
Zemlje Kvinte, najmoćnije zapadne države, kako ukazuje nekadašnji predsednik Izvršnog veća Kosova i Metohije Zoran Anđelković, već punu deceniju faktički tolerišu prištinskoj administraciji, svom čedu, sve moguće što čini na KiM.
– Nije to samo izazivanje brojnih incidenata, već i razne provokacije kao što su teroristički napadi, ugrožavanje nealbanskog življa na KiM, a sa druge strane bez ikakvog značajnijeg pritiska onih koji su garantovali Briselski sporazum i njegovo sporovođenje, a pre svega u delu formiranje ZSO. Nadamo se da će se to promeniti i da će oni u Briselu konačno shvatiti da se dalji napredak u razgovorima Beograda i Prištine ne može očekivati bez rešavanja pitanja statusa Srba, tačnije rečeno formiranja ZSO – zaključio je Anđelković.
Podizanje tenzija
Ljuban Karan, analitičar i nekadašnji oficir Kontraobaveštajne službe podseća u izjavi za “Vesti” da su svi relevantni posrednici u pregovorima Beograda i Prištine uložili svoj autoritet i poručili da se ZSO mora formirati, ali i kako ukazuje Priština i ne pomišlja da to uradi, već smišlja načine kako da to eskivira.
– Kurti ne bi mogli to da rade bez dozvole upravo tih koji su dali reč da će ZSO biti formirana. Lično ne verujem u formiranje ZSO, jer se pokazuje na terenu da sve ide u podizanje novih tenzija. Kurti opet ima odrešene ruke da radi šta hoće. Novi problemi se očekuju u nedelju zbog lažiranja izbora, a gde bi on da lažiranjem uvede vlast i na sever, dok ignoriše i odbacuje pregovore na sve načine. Njegova ideja i strategija je izazivanje sukoba i provociranje intervenciju naše vojske i policije. Računa da kako su mu zapadne zemlje na tacni donele lažnu državu da će mu na tacni doneti nekakvo međunarodno priznanje – kaže Karan.
Tiho proterivanje
Incidenti na KiM su učestali od kada je Kurti preuzeo vlast, a samo od tada bilo je blizu 300 napada na Srbe, srpsku imovinu i svetinje SPC.
Novi incident se desio na KiM u utorak noću kada je u blizini vrata srpske crkve Svetog Pantelejmona u Prizrenu, izbio požar. Osoba koja ga je prijavila rekla je da su nepoznata lica pokušala da zapale ulazna vrata crkve iz 14. veka bila je zapaljena tokom pogroma nad Srbima u martu 2004. Policija hapsi nedužne Srbe, a brojni su i napadi na pripadnike srpske nacionalnosti, a pomenućemo samo neke od njih. Poslednji se desio početkom aprila kada su pripadnici tzv. kosovske policije pucali na Milana Jovanovića. Na Božić je kosovski Albanac pucao na srpskog dečaka i mladića dok su nosili badnjak, a svega dve nedelje kasnije 15- godišnjeg Lazara su u mešovitom naselju Suvi do pretukla četiri starija Albanca. Jula prošle godine malog Nikolu P. su nepoznati napadači za koje se veruje da su Albanci, pretukli u selu Gojbulja nadomak Vučitrna. Bojkot srpske robe u više navrata i ogormne takse na robu iz centralne Srbije bile su neke od metoda koje je primenjivala Priština.
Izbeći sukob
Ljuban Karan ukazuje da u Prištini izbija stara ideja o nasilnom rešenju problema na KiM, pa kako smatra Srbija mora da pokuša na sve načine da izbegne sukob.
– U ovakvoj situaciji Beograd treba da podrži svakog ko insistira na mirnom rešenju problema, a trenutno su to SAD. Nikako odbacivati njihov stav, jer ovima koji planiraju nasilje je cilj da Srbiju osude za agresiju i nasilno ponašanje. Naša politika treba da bude smirivanje i maksimalna izdržljivost sve dok ne upotrebe silu – kaže Karan.
Vize za lažnu državu
Evropski parlament u Strazburu je bez glasanja odobrio odluku o viznoj liberalizaciji za građane tzv. Kosova. Tom prilikom predsednica Evropskog parlamenta Roberta Mecola izjavila je da nije dobila nijedan predlog da se odbaci stav Saveta i nijedan amandman.
– Dakle, stav Saveta je odobren i predloženi akt je usvojen – rekla je Mecola. Nova pravila ce vlasnicima pasoša koje izdaju privremene prištinske vlasti omogućiti da ulaze u EU bez vize na period od 90 dana u bilo kojem periodu od 180 dana, a trebalo bi da počne da se primenjuje najkasnije od 1. januara 2024. godine. Nakon usvajanja u EP, vizna liberalizacija za tzv. Kosovo treba da bude potpisana i objavljena u službenom glasniku EU.
Angažman Evrope prioritet
Premijerka Srbije Ana Brnabić je reagovala na izjavu Kurtija, da nakon ohridskog dogovora treba krenuti u proces realizacije i ispuniti sve iz prethodnih dogovora.
– Od potpisivanja Briselskog sporazuma se navršava se tačno deset godina, cela decenija. Čekamo deset godina da Priština uradi svoj deo posla, deset godina da se formira Zajednica srpskih opština. Učinite to – poručila je Brnabić putem “Tvitera”. Portparol EU Peter Stano izjavio je da je suštinski deo implementacije Briselskog sporazuma i aneksa iz Ohrida, povratak Srba na KiM u privremene prištinske institucije samouprave, uključujući i lokalnu vlast. EU se, kako je rekao, angažovala da obe strane smanje tenzije i da se Srbi vrate u institucije, a da Priština omogući taj povratak.
– Imperativ je da se vratimo u situaciju da kosovski Srbi aktivno učestvuju u lokalnoj upravi, u policiji i pravosuđu na severu Kosova, a obe strane treba da odigraju svoju ulogu u tome – rekao je Stano.
