Predstavnik privremenih institucija u Prištini Aljbin Kurti i njegove stranačke kolege sve glasnije i učestalije izlaze u javnost sa pričom da francusko-nemački plan za Kosovo koji je prihvatila i Evropska unija, podrazumeva da na kraju pregovora, Srbija prizna Kosovo. Te poruke iz Prištine su, kako za “Vesti” kaže Ljuban Karan, penzionisani potpukovnik vojne kontraobaveštajne službe, puki pokušaj Kurtijeve političke garniture da se na unutrašnje-političkom planu opravda što će morati da se formira Zajednica srpskih opština.
– Priština ima gorući problem, a to je Zajednica srpskih opština. Taj problem su sami sebi napravili tvrdeći da nikada neće dozvoliti formiranje srpske zajednice. Zato sada političari predvođeni Aljbinom Kurtijem zbog unutrašnje političke situacije i u strahu od pada rejtinga vrte tu mantru da bi opravdali što će te zajednice, pod pritiskom administracije Sjedinjenih Američkih Država, ipak biti – objašnjava naš sagovornik.
Prištinski vladajući milje, kaže Karan, sada kada se vidi da je ZSO gotova stvar, vezuje ovu zajednicu za nemačko-francuski plan o Kosovu.
– Formiranje ZSO je uslov da bi se pregovaralo, a vidimo da se ulazi u pregovore. Znamo i da je u više navrata, predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao da nikada neće priznati lažnu državu Kosovo, niti da će prihvatiti ulazak Kosova u Ujedinjene nacije, što bi, inače, bio posredan način priznanja. Tako da Kurti i ostali u Prištini mogu samo da pričaju, ali nigde nema ni naznaka o priznanju – tumači Karan.
Priča o priznanju je u Prištini krenula posle posete Miroslava Lajčaka, specijalnog izaslanika EU za Kosovo i zaokreta Aljbina Kurtija izjavom da prihvata francusko-nemački plan. Odmah je šefica parlamentarne grupe Samoopredeljenja Mimoza Kusari Ljilja, to komentarisala, rekavši da Kurti prihvata predlog kao dobru osnovu za dalje diskusije, ali i da je francusko-nemački plan, proces koji nužno mora biti završen normalizacijom i međusobnim priznanjem.
– Kosovo je izrazilo spremnost da bude aktivan deo pregovora kako bi se ostvarilo ono što se očekivalo dugi niz godina – kazala je ona i dodala da su neki ranije postignuti sporazumi doveli do stagnacije dijaloga.
Njena stranačka koleginica, poslanica Arbereša Kruezi-Hiseni je takođe tvrdila da francusko-nemački predlog vodi ka međusobnom priznavanju. Drugačije ne može biti – pokušala je da bude decidna. Kurti je komentarišući izjavu zamenika američkog državnog sekretara Gabrijela Eskobara da se ZSO mora uspostaviti, rekao da se mora biti oprezan i pošten i da je moguće formiranje ZSO, ali “tek nakon postizanja međusobnog priznanja”.
Međutim, potpredsednik Srpske liste Dalibor Jevtić kaže da je tokom posete Vašingtonu dobio uveravanje zvaničnika SAD da će ZSO biti formirana i da je od Gabrijela Eskobara čuo da američku administraciju ne zanimaju uslovi koje je postavio Aljbin Kurti.
Albanski pisac i novinar Beće Cufaj kaže da Kurti mora da pristane na ZSO jer Kosovo ne sme ostati bez zapadne zaštite.
Krajnji cilj
Ljuban Karan ukazuje da je poznat krajnji cilj najmoćnijih zapadnih zemalja Kvinte, a to je priznanje državnosti Kosova.
– Iz izjava predsednika Srbije, posebno onog što je rekao na skupštinskoj sednici posvećenoj KiM, vidimo da to priznanje neće dobiti – naveo je penzionisani potpukovnik KOS-a.
Sve jači pritisci
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da se u narednih pet, šest meseci očekuje eskalacija sukoba u Ukrajini, a da će se Srbija zbog geopolitičkih dešavanja naći između “čekića i nakovnja” i da će pritisci kada je reč o odnosu prema Rusiji i KiM biti neuporedivo snažniji.
Napomenuo je da ovo ne govori zato što misli, već što zna da sledi velika eskalacija, a to će se na Srbiju odraziti tako što će pritisci zbog Rusije biti neuporedivo snažniji, a biće trostruko snažniji oko KiM.
Rusija uz Beograd
Francusko-nemački plan je, kaže ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Bocan-Harčenko, pokušaj da Zapad nađe zaobilazni put da Srbija prizna Kosovo i da ono uđe u međunarodne institucije, pre svega UN. On ne veruje da taj plan može da posluži ni kao dobra osnova za dalje razgovore, a smatra da su predsednik Aleksandar Vučić i Beograd pokazali spremnost da se razgovara, iako je na stolu loš papir. On je za “Novosti” rekao da je Rusija posvećena Rezoluciji 1244, ne priznaje Kosovo i ostaje na principu podrške Beogradu.
– Bez Rusije i Kine neće biti pravednog rešenja za KiM – naveo je on.
