Delegacija Beograda je insistirala na Zajednici srpskih opština, kao prvoj temi razgovora, što je naišlo na protivljene predstavnika Prištine koji nisu bili spremni ni za razgovor o toj temi, a ni previše zagrejani za pitanja imovine, rekao je direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić posle sastanka u Briselu i istakao da je ZSO “centar svega”, glavna tema, krucijalna za dalji napredak dijaloga.
To što atmosfera tokom razgovora, prema rečima Đurića, nije bila najsjajnija ne znači da će Srbija odustati od ZSO, obećane 2013. Delegacija Beograda je, kaže, odgovorila racionalno i nepristajanjem da se ZSO ili skine sa dnevnog reda, ili preimenuje tako da ne odražava statusno neutralnu formu.
– Ne pada nam na pamet da razgovore o ZSO pretvorimo u razgovore o položaju nacionalnih manjina i nećemo pristati da srpski narod bude tretiran na KiM kao nacionalna manjina – poručio je Đurić i dodao da očekuje od članica EU pritisak na Prištinu da formira ZSO.
Priština želi da izigra Beograd u pregovorima i nametne stav da se razgovora samo o međusobnom priznavanju, mišljenje je čelnika skupštinskog Odbora za KiM Milovana Drecuna.
– Čudno je da Lajčak prihvata igru Prištine – kazao je Drecun, koji smatra da je Lajčak eksponent nemačke politike.
On podseća da je u pripremi razgovora dogovoreno da se ide na dva koloseka i razgovara o nerealizovanom, prvenstveno o ZSO, i o ekonomskoj saradnji, pitanju nestalih i raseljenih.
– Priština želi da gurne ZSO u stranu, da se postigne nazovidogovor o ta tri pitanja i kaže da je to sveobuhvatni sporazum o normalizaciji i da samo treba da se razgovara o međusobnom priznavanju. Srpska delegacija je povukla dobar potez, predupredila tu političku igru i rekla da mora da se postigne dogovor o ZSO i da se precizno zna kada će Zajednica biti formirana, inače nema napretka – istakao je Drecun, podsetivši da je posle prvog Briselskog sporazuma napravljen sporazum o ZSO i definisani detalji kako će izgledati okvir, ciljevi i organizaciona struktura zajednice.
Da ZSO treba da bude formirana, u skladu sa obavezama iz dogovora koji je Kosovo potpisalo, smatra i kosovski analitičar Beljulj Bećaj, dodajući da je sada najveća opasnost za Kosovo Hašim Tači, koji deluje shodno svojim interesima.
– Budući da je sporazum o ZSO deo prihvaćenih parlamentarnih obaveza sa kosovske strane, bilo bi neozbiljno da se poslanici ponašaju drugačije u odnosu na već dogovoreno – kazao je Bećaj za Kosovo onlajn.
Obavezujući potpis
Specijalni predstavnik EU za dijalog Miroslav Lajčak je putem Tvitera saopštio da su diskusije potvrdile složenost i osetljivost pitanja, a da će se razgovori nastaviti. Portparol EU Peter Stano (na slici) je rekao da je Priština u obavezi da primeni sporazum o ZSO na koji se obavezala “u dobroj volji” 2013. godine stavljajući potpis na Briselski sporazum
Taktika u dva pravca
– Taktika Prištine ide u dva pravca, jedan da kažu da to nije u skladu sa ustavom, iako su prihvatili sporazum, a drugi Hašim Tači uvodi u priču paralelu sa Republikom Srpskom. ZSO nije zamišljena da bude druga RS već kao nedostajući mehanizam za opstanak srpskog naroda i njegov razvoj – kazao je Drecun i istakao da ZSO ne bi bila potrebna da su Srbi bili ravnopravni sa Albancima
Vraćaju nas 13 vekova unazad
Marko Đurić je rekao da je pitanje ZSO da se valorizuje sva srpska imovina, u koju je država decenijama ulagala, putevi, pruge, javne zgrade…
– Srbija je mnogo uložila u podizanje privrede na KiM, a građani su otplaćivali dugove Kosova iz SFRJ – rekao je i dodao da je to pitanje privatne imovine, jer je desetine hiljada kuća i stanova uzurpirano na KiM, srpskih i nealbanskih.
Đurić je naveo da su u Briselu bili eksperti iz NBS sa konkretnim predlozima i modalitetima kako da se rešavaju pitanja, kao i da je rasprava bila žučna.
– Predstavnici Prištine pokušali su da razgovore odvedu 13 vekova unazad i Srbiju predstave kao kolonizatora, koji je okupirao ne samo KiM, već i Toplicu i da iracionalnim, istorijski netačnim informacijama skrenu s teme – otkrio je Đurić.
Koordinator Prištine za dijalog Skender Hiseni je kazao da je prištinska strana “kategorički odbila” razgovore o ZSO.
