Žrtvama šamar, Srbima blamaža

Hoće li ikada saznati istinu: S jednog od protesta porodica nestalih na Kosovu

 

Predsednik Komisije za nestale pri Vladi Kosova Prenk Đetaj kazao je da na mestu gde se sumnjalo da postoji masovna grobnica nije ništa pronađeno.

O grobnici saznali iz medija Nema grobnice u Piskoti: Prenk Đetaj Prenk Đetaj kaže da je takođe iz medija saznao da se u selu Piskota kod Đakovice nalazi masovna gbnica sa ostacima ubijenih srpskih civila. – Euleks nas nije obavestio o ovoj proveri. Mi smo slučaj ozbiljno shvatili i podržavamo i pomažemo u našim mogućnostima da se sve sumnjive lokacije provere jer jedino tako možemo doći do istine o tome da li ostataka ima ili nema – rekao je Đetaj.

– Mesto koje je obeleženo kao sumnjivo je zatvoreno, a tokom pretrage su bili prisutni i predstavnici beogradske Komisije za nestale, predstavnici Tužilaštva za ratne zločine, kao i predstavnici Euleksa. Svi oni su zaključili da na toj lokaciji nema onoga što je traženo – izjavio je Đetaj.

Milorad Trifunović, predsednik Udruženja nestalih i kidnapovanih s Kosmeta, kaže da su porodice strašno pogođenje ovakvim ishodom i razočarane što nadležni nisu dobro ispitali informacije o postojanju grobnice kraj Đakovice, pre nego su ih saopštili javnosti.

– Svaka takva informacija je šok za članove porodica. Zašto prvo ne provere grobnice, da vide da li su ti svedoci od kojih su dobili informacije stvarni ili lažni, pa kada budu našli kosti, onda neka informišu javnost. Nemoj da se igraju sa našim osećanjima i životima. Posle 16 godina većina nas je svesna da niko od naših najmilijih nije preživeo, ali mi živimo sve ove vreme da ih pronađemo, da dobijemo njihove zemne ostatke – kaže Trfunović.

Vladimir Vukčević Vukčević: Gde ima zmija ima, i tela Tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević kaže da se očekuje dalje istraživanje terena na lokaciji u selu Piskote. Do sada je prekopano i istraženo 30 metara na lokalitetu koji je veličine stadiona, naveo je Vukčević, i podsetio da su u slučaju Rudnice tek iz sedmog pokušaja pronađeni posmrtni ostaci žrtava. – Teren koji se pretražuje je nepristupačan i ima mnogo zmija, ali da upravo to potkrepljuje sumnje tužilaštva jer tamo gde su zmije, tamo su i tela. Kako je navedeno, Tužilaštvo za ratne zločine Srbije je u saradnji sa Jedinicom za istraživanje ratnih zločina Euleksa došlo do informacija o lokaciji potencijalne masovne grobnice.

On je dodao da je iz medija saznao da će u Piskotama biti pokrenuta istraga i da su porodice verovale da će tamo nešto naći.

– Logor Likovac postojao je još 1998. godine, svi mi smo očekivali da će baš tamo naći ostatke naših najmilijih. Jako smo razočarani – dodaje on.

Prema podacima Udruženja porodica kidnapovanih i nestalih, u logoru Likovac su bili zatočeni i rudari s kopa Belaćevac. Tužilaštvo za ratne zločine u Beogradu u ponedeljak je saopštilo da u saradnji s Euleksovim tužilaštvom proverava informacije o postojanju masovne grobnice u selu Piskote, kod Đakovice. Pretpostavljalo se da se na toj lokaciji nalaze tela srpskih civila nastradalih tokom 1998. i 1999. u logoru Likovac, a u tom periodu je nestalo 73 srpskih civila.

Ovo nije prvi promašaj srpskog Tužilaštva za ratne zločine kada je reč o Kosovu. Na dan kad je ukidana nadgledana nezavisnost Kosova, na nacionaloj televiziji emitovana je jeziva ispovest kosovskog Albanca o vađenju organa. U priči u kojoj se ledi krv u žilama govorio je kako je mladiću "na živo" sekao grudi. Uoči predstavljanja istrage specijalnog istražitelja Klinta Vilijamsona o navodima o trgovini organima o kojima govori izveštaj švajcarskog senatora Dika Martija, zamenik tužioca za ratne zločine Srbije Bruno Vekarić kazao je da su dokazi koje je srpsko tužilaštvo prikupilo za trgovinu ljudskim organima na Kosovu dovoljni za podizanje optužnice, ali da zločinci nisu dostupni.

Hladan tuš bio je Vilijamsonovo objašnjenje da za takve optužbe nema dokaza, ali da će se istraga nastaviti. Svi su se zapitali – a šta je sa svedokom srpskom tužilaštva?

Država Srbija nije uspela da do kraja ubedi partnere iz Interpola da im isporuče one za kojim su raspisali poternice. Tako je Agim Čeku, aktuelni kosovski ministar bezbednosnih snaga, čak četiri puta hapšen. Prvi put na aerodromu Brnik kod Ljubljane, drugi put na aerodromu u Budimpešti, a potom je uhapšen i proteran iz Kolumbije. Poslednji put je uhapšen juna 2009. godine u Bugarskoj, gde je prvi put na osnovu poternice i izašao pred sud.

– Prvi put sam imao priliku da vidim optužbe Srbije i Interpolov nalog za hapšenje. Stvarno su smešni. Srbija je lagala Interpol izmišljenim i neistinitim informacijama – rekao je tada Čeku koji je ubrzo pušten.

Početkom ove godine Apelacioni sud u Beogradu pravosnažno je oslobodio pripadnike "gnjilanske grupe" OVK optužbi za zločine nad Srbima i nealbancima na području opštine Gnjilane od juna do kraja decembra 1999. Prvobitno, 11 pripadnika te grupe je osuđeno na ukupno 116 godina zatvora, a šestorica oslobođena optužbi da su od juna do decembra mučili najmanje 80 osoba, odnosno naređivali i prema civilnom stanovništvu srpske i nealbanske nacionalnosti i pojedinim pripadnicima albanske nacionalnosti vršili protivzakonita zatvaranja, nečovečna postupanja, mučenja, silovanja, ubistva, telesna povređivanja, nanošenje velikih patnji i pljačkanje imovine stanovništva. Iz ovaj debakl, bez sumnje je krivo srpsko tužilaštvo za ratne zločine, na čijem čelu je još od 2003. godine Vladimir Vukčević.
 

Uhapšen, pa pušten u Londonu: Ejup Ganić ZAKAZALI I U SLUČAJU JEDNOG OD BOŠNjAČKIH LIDERA Oprostili zločine i Ganiću Srbija je raspisala poternicu za 19 državljana BiH osumnjičenih za zločin u Dobrovoljačkoj ulici, a među njima i za Ejupom Ganićem, koji je bio uhapšen na aerodromu Hitrou u Londonu. Deset dana nakon hapšenja pušten je iz ekstradicionog pritvora uz kauciju od 300.000 evra. Pravosudni organi Srbije su istragu protiv Ganića pokrenuli decembra 2008. godine zbog sumnje da je neposredno, zajedno s drugim licima, suprotno sporazumu o mirnom povlačenju jedinica JNA iz BiH, izdao naređenja za napade na objekte JNA u Sarajevu – vojnu bolnicu, Dom JNA, kolonu sanitetskih vozila i vojnu kolonu u Dobrovoljačkoj ulici. Srpsko tužilaštvo za ratne zločine odlučilo je da se neće žaliti na odluku Suda za ekstradicije u Londonu kojom je taj sud odbio da izruči Srbiji bivšeg člana ratnog predsedništva Bosne i Hercegovine, ali je poternica za njim ostala na snazi. U Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu je maja 1992. godine ubijeno 42, a ranjeno 73 pripadnika JNA.