Zrnce sreće u moru tuge

Najsrećniji je onaj čovek koji je učinio srećnim druge ljude, kaže stara izreka. Zato i verujemo da će plemenitom zemljaku C. S, penzioneru iz Minhena, koji je nedavno darovao "Vestima" 1.000 evra za unesrećene u poplavama, biti puno srce i duša, kada vidi koliko je ljudi usrećio u jednom danu. Iako je za sve nevoljnike ostao anoniman, mi znamo da će se njegova porodica u Nemačkoj, Americi, Srbiji i Bosni, odakle je rodom, ponositi ovim humanim gestom. Kao grom iz vedra neba, bio je njegov dar upućen na kućni prag pet porodica, svakoj po 200 evra. Bilo je to zrno radosti u moru tuge. I žal što ne znaju kome da kažu hvala iako to ovaj plemeniti 70-godišnjak nije ni tražio. Zato će "Vesti" da se umesto njih zahvale čoveku koji kaže: "Nije teško biti bogat, koliko srećan…"

Peti avgust doneo je besanu noć u selu Trbušnica kada je reka poharala domaćinstva. Pa i ono Milorada i Dragice Šiljković. "Mlađa ćerka Jelena bila je u Beogradu, a starija Marija kod kuće kada je bujica poplavila dvorište i baštu. Ćerku smo sklonili u pomoćni objekat sa svekrvom i zaovom, a suprug i ja smo pokušali da spasavamo stvari iz nove kuće. Voda je opkolila obe kuće, u novoj je zapljuskivala prozore… Odvojeni, plašili smo se jedni za druge da se ne udave – priča kroz suze Dragica Šiljković, čije je domaćinstvo i decenijski trud voda odnela.
Nedaleko od njihove kuće, niže niz reku i na drugoj obali, porodicu Đorđić snašla je ista sudbina. Te večeri Slavica je bila sama sa šestogodišnjom Emilijom i osmogodišnjom Natalijom, a suprug na terenu. Odjednom je bujica nadrla kroz vrata. Slavici je jedino preostalo da kroz prozorčić na šupi izbaci decu odakle ih je komšija odveo u svoj dom na brdu. Stigle su samo da ponesu torbicu sa dokumentima."Deca su sada kod moje sestre pošto ovde nema uslova za život, a ja sam kod komšija koje su nas spasle. Neka je živa glava na ramenima. Hvala nepoznatom darodavcu, a novac ćemo upotrebiti da okrečimo zidove i da sredimo podove", planira Đorđićeva.
Krupanj je u maju doživeo katastrofu, a jedno od najteže pogođenih sela bila je Kržava koju je razorila istoimena reka. Devetočlana porodica Živka Miladinovića ostala je bez stare kuće kojoj je bujica otkinula deo, ali i bez nove kroz koju će uskoro poteći Kržava – jer drugog rešenja nema. Staro korito pokrilo je brdo koje se klizištem sjurilo u reku i na nekadašnji put, a novo protiče na pola metra od neoštećenih kuća. "Bežeći pred bujicom, ništa nismo poneli… Sada smo u Lipnici kod Loznice gde plaćamo oko sto evra mesečno dok nam u Krupnju ne daju obećani plac i kuću. Na starom imanju života više nema, a mi još živimo od obećanja. Sad pokušavam naći smeštaj kako bi moja deca, najmlađe od sedam, a najstarije od 18 godina, mogla dočekati školsku godinu. Moraćemo naći stan u Loznici. Ove pare će nam pomoći da kupimo hranu i, ako budemo mogli nešto odeće i obuće deci za školu – kaže zahvalni Živko.
Kuća Slobodana Antonića u Banji Koviljači nije se osušila od majske poplave, a dva i po meseca kasnije pretrpela je i avgustovsku. On, supruga i 13-godišnji sin žive na prizemlju, a 27-godišnji sin sa suprugom i 11-mesečnom bebom na spratu. Trojka iz prizemlja boravi u vlažnom delu kuće. Iako sušilica radi, zidovi i podovi se ne suše… "Jednu sobu smo sredili, stavili kartone i tepih na pod i dušeke na kojima spavamo žena i ja, a sinu su komšije dale ležaj na kojem noći" priča Slobodan čija supruga jedina radi i mesečno donese oko 20.000 dinara od čega bi trebalo da preživi svih šestoro. "Lepo je znati da još postoje dobri ljudi koji znaju za tuđu nesreću. Zahvalni smo ko god da nam je dao pomoć i želimo mu svako dobro…", poručuje Antonić koji je u svojoj muci ipak primetio kako su "Vesti" uspele da povežu rasejanje i maticu, pa bilo to čak i ovim tužnim povodom.