Već decenija je jedna je od najpopularnijih folk pevačica na našoj estradnoj sceni ali život Zoricu Marković nije mazio. U svojoj ispovesti Zorica je otkrila da je imala teško detinjstvo ali i mladost kao i da je bila na ivici života i smrti.
-Rođena sam u jednom malom selu kod Kosjerića u porodici sa jedanaest članova. Bila sam peto, neplanirano, dete. Pešačila sam svaki dan do škole 8 kilometara, čuvala ovce i radile teške poslove. Ja sam ponosna na to, da saam rođena u Londonu sigurno ne bih postala to što sad jesam. Bila sam najnemirnija, družila sam se sa dečacima. Spemala sam ručak za nas jedanaestoro. Tada sam prvi hleb naučila da pravim. Imali smo ogromno imanje, ali para nije bilo. Imalo je da se pojede. Garderobu sam dobijala od tetke , započela je Zorica svoju ispovest i nastavila:
-Kada sam prvi put zapevala na takmičenju na koje sam se prijavila, ali niko nije znao za to. Osvojila sam drugo mesto za nastup. Sećam se samo da sam dobila takvu šamarčinu od svog ujaka, odmah nakon silaska sa bine, da je pamtim i dan danas. Tad je bilo sramota u to vreme biti na bini i pevati. Gledalo se jako loše na to, priseća je Markovićeva.
Brzo se zaljubila u harmonikaša iz svog sela i udala već sa sedamnaest godina, napustila je školu, a godinu dana kasnije dobila sina. Bili su u braku 4 godine, ali nije išlo pa su se razveli.
-Brzo smo se razveli i dete je pripalo ocu. Taj period života mi je bio jako težak jer nisam bila non-stop sa svojim detetom, rekla je Zorica sa suzama u očima.
Iz jedne teške životne borbe izašla je kao veliki pobednik kada je na jednoj svadbi doživela infarkt i kada je jedva preživela.
-Tada su me sekunde delile od Svetog Petra. Borila sam se i uspela ali bilo je jako teško. Plakala sam i molila se za svoje sinove, ispričala je pevačica.
