Pevačica Zorica Brunclik nije imala nimalo lako detinjstvo, posebno jer su joj se roditelji razveli dok je još bila devojčica, a kako je jednom prilikom rekla, taj period života pamti po bolu i siromaštvu, kao i prema nepravdi koju je nanela majci.
– Živeli smo u najvećoj bedi jer je majka imala jadnu platu. Ne postoji ništa čega bih volela da se setim iz tog perioda, što ne znači da ga se stidim. Bila sam najstarija i jedino žensko u porodici. Pošto su se moji roditelji veoma rano rastali, mama je živela u Smederevu, otac u Beogradu, a ja sam rasla okružena siromaštvom, ali i bogatstvom. Otac me je odvodio i ostavljao po nekoliko meseci kod svoje prebogate familije, samo da bi mami napakostio. Kod njegovih sam živela kao bubreg u loju, nosila najbolju odeću, jela najfiniju hranu…Posle određenog vremena mama bi dolazila po mene da me vrati kući, a ja sam je tada najviše mrzela, jer me vraćala u siromaštvo – rekla je Zorica svojevremeno, koja je dodala da je tek kasnije shvatila kolika je majčina žrtva bila za svu decu.
– Nije mi bilo jasno zašto sam joj baš ja bila potrebna, kada je imala još dece. Tek kasnije sam shvatila da je moj otac, tako što me je dovodio kod sebe, želeo samo mami da napakosti. Svojim očima sam mogla da se uverim koliko je težak posao radila u ciglani, jer sam joj nosila doručak koji se sastojao samo od hleba i flaše vode. Pošto u očevoj familiji dugo nije bilo dece, njegovi roditelji, koji su bili veoma mladi i insistirali na tome da ih ne zovem baba i deda, želeli su da me usvoje, ali me mama nije dala. Kasnije se majka udala po drugi put, kako mi se čini, samo da bi mom ocu stavila do znanja da ne može da dolazi kad god poželi – rekla je Zorica.
