Već u srednjoj školi popularna srpska pevačica Zorana Pavić oformila je svoju grupu koja se zvala Baby blue. Bila je i član grupe Frenki, u kojoj je provela nekoliko godina, snimila dva albuma i kao član grupe bila gost na poslednjoj turneji legendarnog Đorđa Marjanovića po tadašnjem Sovjetskom Savezu.
Prvi solo nastup imala je na prestižnom festivalu Mesam, a potom predstavljala Beograd na Jugoviziji, koja je održana 1991. Osvaja šesto mesto, ali uprkos tome što nije pobedila, dobija poziv od Zorana Predića, da se po želji Ahmeta Sana, vlasnika festivala Češme, pojavi i predstavlja svoju zemlju. Zorana je tada pobedila braneći tada, još uvek jugoslovenske boje.
Otpevala je mnoge megahitove kao što su “Žetva”, “Hoću da sam slobodna”… Imala je prvi koncert u Centru Sava 1998. godine, koji je zapamćen po specijalnim svetlosnim efektima. Izvođenje pesme “Nekako s’ proleća” u neponovljivoj formaciji Bjela – Koja – Zorana izazivalo je euforiju.
Snimila je čak 15 dueta: sa glumcima (Dragan Gaga Nikolić, Dragan Bjelogrlić Bjela, Nikola Kojo Koja), sa sportistima (Mateja Kežman, Đorđe Pantić i Aleksandar Šapić) i sa pevačima (Gale Kerber, Tijana Dapčević, Extra Nena, Jellena, Gordana Goca Lazarević, Marina Živković, Jovana Pajić i Dača Duck ). Čuveni glumac Dragan Bjelogrlić joj je brat od tetke. Zorana za sebe kaže da je vanvremenska žena koja veruje da nas samo ljubav može spasti.
Odrasla na salašu
– Rođena sam 9. juna u Beogradu, pravi Blizanac, volim društvo, komunikativna sam i satkana od predanosti kreativnim stvarima koje imaju veze sa umetnošću. Kao dete na salašu u Orahovu, od ćutki (kočanjke, komiljke) pravila sam u čardaku pozorišne, lutkarske predstave, tada mi se publika sastojala od životinjskog carstva. Deda mi je napravio ljuljašku i na njoj sam uvek pevala. Kada sam krenula u školu bila sam vođa za bežanje sa časova i imitirala sam profesore, zahvaljujući tome smo često gubili časove, ali sam bila srećna zbog drugara.
– Imam rođenu sestru Tamaru, pet godina mlađu, a detinjstvo sam provela na salašu kod babe i dede, sa mnogo životinja, koje obožavam. Imali su konje, kravice i, naravno, mače. Pošto je Tamara rođena nešto kasnije, te životinjice su mi bile pravi drugari, mislim čak da imam “dijagnozu” kada je ljubav prema životinjama u pitanju. Moja braća i sestre od ujaka su dolazili vikendom, a ja sam tu bila stalno. Kada su mi roditelji odlazili po završetku vikenda, to bih otpatila. Odlazili smo u Crnu Goru kod tatine familije, bila sam preponosna kada su mi dali da krave pratim na ispašu, sestre i braća su me gledali bledo, a meni je to bio spektakl.
– Završila sam Pedagošku akademiju, srednju muzičku školu, gde sam imala svoj prvi bend Baby blue. Tata je bio u svom svetu, nije se mešao, bio je nekako blagorodan i miran, mama je u tom dobu bila taj pokretač i realno stub porodice, vrlo radna i organizovana. Nije bila oduševljena mojim izborom, jer je moja profesija uvek važila za nestabilnu, ali kada je videla koliko ja “ginem” i ništa me ne mrzi da uradim samo da bih pevala, podržala me je i oko prvog albuma i to nešto iz “slamarice” odvojila za moj prvi album. Sve se to dogodilo posle moje pobede na festivalu Češme, na kojem sam predstavljala Jugoslaviju, ali kao neko ko se tek otisnuo, te prođoh kroz još mnogo trnja.
Spot za sva vremena
– Iako sam pobedila na međunarodnom takmičenju, momenat kada mi se dogodio taj neki, nazovimo ga značajan proboj, jeste Budvanski festival i pesma “Hoću da sam slobodna”. Sa dens muzikom sam obišla svet i bila vrlo prepoznatljiva po spotovima u koje sam mnogo ulagala i koji su uvek imali neku “foru” da se izrazim žargonski.
– Zaista sam snimila pregršt dueta, sa kolegama, glumcima i sportistima. Postoje dva razloga, jedan je da ljudi vole tu vrstu iznenađenja, neobičnosti, spoja, a drugi je taj, da dok stvarate duet, zaista se veoma dobro zabavite, jer ličnost koju ste izabrali donese neku novu energiju u stvaranju, a potom i energiju u radosti zbog nečeg novog lepog stvorenog. Trio Bjela, Koja i ja sem što je bio iznenađenje na koncertu, iznedrio je spot za sva vremena. Kada sam snimala duet sa Kežmanom, producent je bio Srđan Mobi Dik, a pozvali smo i Đorđa Davida da se nađe u tom vokalnom smislu. Ima mnogo anegdota sa snimanja za pamćenje. Mislim da imam negde oko petnaestak dueta.
– U karijeri mi je bilo najteže kada sam morala da napravim pauze koje su usledile zbog stvari koje nikakve veze nemaju sa muzikom. Ja sam “živa” samo kada pevam. Teško mi je padalo kad ne pevam, to je kao da ptici vežete krila. Najlepši momenti su neki trenuci za pamćenje, ne nagrade, već momenti sa solističkih koncerata, kada vam se kao bumerang vrati ljubav koju ste poslali i kada ti ljudi sa vama pevaju određene pesme, jasno vam je da ih lično doživljavaju i da ih pesme diraju.
– Što se tiče rijalitija, bez ikakvog filozofiranja u Farmu sam ušla jer mi je jedan kredit zagorčao život, to je bila jedina poenta. Mnogo mi je života rijaliti odneo i bio i ostao veliko breme. Znamo kako se sve završilo. Znala sam da će biti “krvavo”, ali pošteno zarađeno sa velikim motivom da počnem da dišem. Epilog svega je jedno veliko iskustvo. Iako mi to nije bio motiv, ljudi su sagledali moje biće. Moje biće, biće žene kojoj je humor zaštitni znak, ali i biće žene koja ima svoj stav koji će uvek izneti na dostojanstven način.
U pohode svetinjama
– Što se voditeljskog dela tiče imam razna iskustva – “Još jedan krug”, autorska emisija u kojoj sam ugostila legende, “Akademija debelih” koju sam vodila u živom programu i “Ko vam dade termin” kao kabaretski tip.
– Mislim da je Bog ljubav. Vernik sam na neki svoj način. Polazim od toga da su najbitnije čiste misli, a ne slepo praćenje nekih pravila. Zahvaljujući mom prijatelju Đorđu Damčeviću, od kojeg sam toliko naučila, dva puta sam bila u Jerusalimu, obišla nestvarne svetinje u Rusiji, Ukrajini, Gruziji, Grčkoj, Makedoniji. Bila sam u Bariju, obišla crkvu gde počivaju mošti Svetog Nikole, doživela neke čarolije…. Ta putovanja su mi značila da se resetujem, da se vratim čistije duše i duha. Mnogo se nakupilo zla, neki nezadovoljni ljudi truju sebe i okolinu, ne traže svojoj duši spasa. A ja ću umreti verujući u to da samo ljubav može da nas spase. Potpuno sam vanvremenska žena u ovo vreme matematike, ja sam i dalje ona koja bi za ljubav mogla da umre, kada volim u fazonu rečeno “gori asfalt”… Ali i kada sagori, ostaje u meni, zanosi su prolazni, ali bezuslovna ljubav nikad. Agape. Ljubav nas obeleži i definiše, koliko smo probudili u nekome ljubav, ali i na koliko raskošan način umemo da volimo.
– Prošlog aprila sam obeležila svoj jubilej, koncertom, nazvala sam ga “naših 30”, zato što je on bio oda jednom vremenu. Zajedno da mojim divnim bendom Old Hat Orchestra, uz muzičku čaroliju, pogotovu što se sa njima zaista sjajno družim i sarađujem, imamo posebnu zajedničku energiju, a u svom proširenom sastavu broje sem duvačke i gudačku sekciju, na najlepši mogući način smo podsetili na neke divne umetnike koji su obeležili vreme, na neke pesme koje bude emociju i svakog podsećaju na nešto lično doživljeno. Uz prisustvo nekih divnih ljudi, željnih baš toga, uz prisustvo mojih kolega, glumaca, sportista, zajedno smo prošli jedan vremeplov.
Luda za Australijom
– Ceo svet sam obišla sa muzikom, skoro, svakako zaista sve kontinente, luda sam za Australijom, nekako je kul, super klima, okean, koale, kenguri farmeri. Ono što je impresivno jeste Švedska eI (Snjeeden asocijacija) koja mi je svojom briljantnom organizacijom omogućila da sa projektom Balcan soul pevam i švedskoj publici, više puta i da budem i sačekana i ispraćena. Svaki put sam se osećala i kao umetnik i kao čovek, i ono što se kaže “vredelo je preskakati sve prepreke”.
Više “zvezda” nego građana
– Kada sam počinjala, nije mogao svako da se pojavi na televiziji. Zahvaljujući rijalitijima, zavladale su potpuno pomerene vrednosti, preko noći postaju aktuelni oni kojima je muzika tek način da budu u žiži, a ne iskonska potreba. Svako vreme ima svoje, ali ovo je u najmanju ruku čudno. Mislim da ima više pevača nego stanovnika, iako to zvuči neverovatno. Ipak postoji i nekoliko velikih zvezda, pričam o pop muzici, koji brane naše boje i rade to na vrhunskom nivou. Mnoge moje koleginice koje su vanserijske pevačice, odustale su, jer verujte mi, biti pop pevač u Srbiji, bez “vetra u leđa” je domaći zadatak. Grehota.
Koncert u Gračanici
– Pamtim solističke koncerte u Beogradu, izvanredni koncert u Gračanici pored manastira i pobedu na festivalu Češme… Ipak, na tom takmičenju sam predstavljala zemlju, a to je nešto što vam budi dodatne emocije.
