Skupština Srpske akademije nauka i umetnosti izabrala je astronoma Zorana Kneževića za novog predsednika akademije. Knežević je dobio 75 glasova za, u odnosu na 33 protiv kandidata kompozitora Svetislava Božića. U svetu ga smatraju za jednog od najboljih poznavalaca malih tela u svemiru, a na predlog italijanskih astronoma asteroid broj 3900 nazvan je po njemu, 3900 Knežević.
Njegov rad je vezan za Astronomsku opservatoriju u Beogradu u kojoj je godinama vršio niz istaknutih funkcija, a od 2002. do 2014. bio direktor. Bio je predsednik Akademijskog odbora za nauku SANU, redovni član Odeljenja za matematiku, fiziku i geo-nauke u SANU i Generalni sekretar SANU.
Rođen je 23. avgusta 1949. godine u Osijeku. Otac mu je bio šumarski inženjer, a majka pedijatar. Kao dobar đak po završetku gimnazije mogao je da bira šta će studirati, ali nije znao šta bi želeo. Jednog popodneva šetao je sa prijateljem i sreli su zajedničkog poznanika koji je studirao astronomiju. Posle razgovora s njim iste večeri je odlučio da ode u Beograd i studira astronomiju. Diplomirao je na Prirodno-matematičkom fakultetu u Beogradu 1972. godine, magistrirao 1976. i doktorirao 1989. godine.
U centar njegovih naučnih istraživanja spadaju mala nebeska tela, iz čega je proizašao veliki broj radova oko određivanja masa i orbita asteroida. Posebno se bavi problemom haotičnog kretanja malih planeta, astrografskim i fotometrijskim osmatranjima objekata Sunčevog sistema, dinamičkim procesima u Sunčevom sistemu i drugim.
Tokom kratkog razgovora s novinarima posle izbora prisetio se i svojih rokerskih dana, kada je u osiječkoj gimnaziji s drugom iz razreda Dadom Topićem i Josipom Bočekom svirao u grupi Đavolji eliksiri.
Rokenrol mu je obeležio tinejdžerske dane, a ubrzo je više vremena posvetio nebeskim telima nego gitari. Topić i Boček, kasnije slavni muzičari, kaže da su bolje svirali od njega, a pamti da je poslednji koncert imao nekoliko dana pred svoj 19. rođendan. Novinarima je još dodao: “Moja rokerska istorija bila je burna. Vrlo rado bih sad nešto odsvirao, samo mi dajte gitaru!”
Govoreći o bremenu koje je preuzeo stupivši na čelo SANU, Knežević je rekao da ne zna kako čovek može da se spremi za tu dužnost.
“Nadam se da ćemo u budućem periodu imati nešto više razumevanja javnosti i da će ono što govorimo biti pažljivije saslušano. U tom slučaju imaćemo manje nesporazuma i problema”, naveo je Knežević.
U okviru programa koji je predstavio kao kandidat za predsednika, naveo je nekoliko okosnica. To su pre svega projekti od nacionalnog značaja, kao što je izrada Rečnika, Enciklopedije, potom stalna briga o srpskom jeziku i pismu i negovanje svega onog što je zaživelo u Akademiji u prethodnom periodu i pokazalo se vrlo uspešnim. Svestan je da mu posao na čelu SANU neće biti lak, niti jednostavan. Kaže da su vremena uvek teška i složena, “pa valja imati i strpljenja i mudrosti”.
“Nadam se da ću se uz vašu pomoć uspešno nositi sa svakodnevnim izazovima. Biću spreman da podržim sve sugestije i učiniću sve i da akademiji obezbedim kontinuitet sa tradicijom koju baštini”, rekao je Knežević časnicima Akademije.
Što se tiče dnevne politike poručio je “politika političarima”.
– Mi ćemo da pomognemo koliko treba i koliko nas pozovu.
Dopisni član SANU je postao 2009, a redovni 2015. godine.
Član je više međunarodnih i srpskih astronomskih organizacija. Govori engleski, italijanski i ruski jezik.
