Zomeršuh: NATO će kad tad odgovarati za zločin iz 1999. godine

Tanjug

NATO je bombardovanjem SRJ usmrtio 2.500 ljudi, oštetio ili razorio 60 mostova, 110 bolnica, 480 škola, 365 manastira, 121 fabriku, RTS i sistem za snabdevanje električnom energijom.

Na ove strašne činjenice u autorskom tekstu za nemački “Berliner cajtung”, podsetio je Hartmut Zomeršuh, nekadašnji urednik u Javnom servisu Nemačke, uz tvrdnju da je protiv tadašnje SRJ vođen, do danas nekažnjen hemijski rat, prenose Novosti.

U proleće 1999. godine upotrebljeno je više od 30.000 bombi sa osiromašenim uranijumom, a namerno su gađani i veliki hemijski kompleksi u Pančevu, Novom Sadu i Boru.

“Nemačka vlada pričala bajke”

Zomeršuh je posle NATO agresije na Jugoslaviju, predvodio ekipu koja je snimila film “Bombe na hemijska postrojenja”. Materijal je prikupljan u Pančevu i ostalim gradovima čija se industrija našla na meti NATO.

Zomeršuh, danas predavač na Institutu za ekološku istoriju i regionalni razvoj u Berlinu, ističe da je tadašnja nemačka vlada “pričala bajke o neophodnosti sprečavanja tobožnjeg etničkog čišćenja i humanitarne katastrofe na Kosovu” kojih, kako je potom dokazano, nije ni bilo. Ni do danas, nažalost, ova istina nije opšteprihvaćena na Zapadu.

Vojna obaveštajna služba Nemačke poslužila se tada lažima i u izveštajima za poslanike Bundestaga, koji je trebalo da odobri učešće Nemačke u NATO agresiji na SRJ, dan uoči napada plasirala dezinformacije o navodnom krvavom građanskom ratu između OVK i srpske vojske.

– U konfliktu na Kosmetu OVK je stalno prema srpskoj strani slala krvave provokacije, da bi, ciljano, izazivala reakcije oružanih snaga tadašnje Jugoslavije. O tome postoje i međunarodne sudske presude. To je sastavni deo istine i “predgovora” za rat iz 1999. godine. To, međutim, nipošto ne opravdava agresorski rat NATO, a naročito ne njegove brutalne razmere po celokupnu srpsku infrastrukturu – navodi Zomeršuh.

– Ovaj destruktivni rat koji je NATO vodio pod dirigentskom palicom SAD bio je po vrsti i obimu jasno ogrešenje o zakone UN koji se tiču čovekove okoline i Ženevske konvencije. Isplati se ne ćutati, ne miriti se sa činjenicama, naročito kad je reč o zahtevu za obrazloženje ratnih zločina i zahtevu za postizanje mira u zaraćenim zonama. Bez obzira na to koliko će vremena biti potrebno da se postigne cilj, ne sme se odustati – zaključio je Hartmut Zomeršuh za “Berliner cajtung”.