Štucanje je obično privremeno, ali u retkim slučajevima može da potraje i duže vreme.
– Obično se to događa zbog oštećenja ili pogoršanja živaca povezanih sa dijafragmom – navodi dr Mineš Katri, vanredni profesor na Medicinskom fakultetu Long Ajlenda u SAD.
– Jednom je smešno, dvaput je smešno, a sve više od toga je naporno. Svi smo mi štucali tokom života, ali znate li zapravo odakle to dolazi? Ti čudni mali zvuci koji pobegnu iz vaših usta bez upozorenja. Zapravo, štucanje počinje mnogo niže u telu, počinje u dijafragmi, mišiću u obliku kupole koji se nalazi između pluća i želuca. Normalno, dijafragma se povlači nadole kad udišemo kako bi vazduh ušao u pluća, a zatim se opušta kad izdišemo, tako da vazduh može da ode nazad iz pluća i izađe kroz nos i usta – objašnjava dr Katri.
– Ali ako nešto iritira dijafragmu, može doći do grčenja, prisiljavajući vas da iznenada uvučete vazduh u grlo, gde dolazi do govornog sistema. Zbog toga se glasne žice odjednom približe i stvaraju zvuk “hik” – dodao je.
Zašto dolazi do štucanja?
Štucanje se pojavljuje iz više razloga, neki su fizički, a neki emocionalni, a na kraju dolazi do iritacije u živcu koji povezuje mozak sa dijafragmom.
Neki uobičajeni uzroci štucanja su preterana konzumacija hrane, prebrzo jedenje, osećaj nervoze ili uzbuđenja, konzumiranje gaziranih pića ili previše alkohola, stres, nagla promena temperature, gutanje zraka tokom sisanja bombona ili žvakanja gume
Postoji i dugotrajno štucanje
Štucanje je obično privremeno, ali u retkim slučajevima može potrajati duže vreme. Obično se to događa zbog oštećenja ili pogoršanja živaca povezanih sa dijafragmom. Sve, od dlake koja vam dodiruje bubnu opnu do upale grla, može uticati na te živce, a u ozbiljnijim slučajevima i tumor, gušavost ili cista na vratu.
Takođe, štucanje koje traje neko vreme zna da bude posledica poremećaja središnjeg nervnog sistema poput encefalitisa i meningitisa ili metaboličkih poremećaja kao što su dijabetes i otkazivanje bubrega. I neki lekovi, poput steroida ili nekih sredstava za smirenje mogu da izazovu dugotrajno štucanje. Čak i određeni zahvati, naročito oni koji zahtevaju anesteziju, mogu da uzrokuju štucanje.
Ukoliko štucanje traje duže od 2 dana ili ako je toliko jako da ometa jedenje, disanje, spavanje ili uzrokuje nelagodnost, svakako se treba javiti lekaru.
– Uz to, odmah razgovarajte sa svojim lekarom ako uz štucanje imate bilo kakav bol u stomaku, temperaturu, otežano disanje, povraćanje ili iskašljavanje krvi – kazao je Katri.
Kako zaustaviti štucanje
– Ne želim da vas razočaram ako se nadate da će vam štucanje prestati ako stojite naglavačke ili vas prijatelj preplaši, ali nema naučnih dokaza da to deluje. Međutim, neki stručnjaci smatraju da zadržavanje daha ili disanje u papirnu kesu može biti od koristi; obe tehnike uzrokuju skupljanje ugljen-dioksida u plućima, što opušta dijafragmu – savetuje dr Mineš Katri.
