Popiti čašicu ili dve rakije pre jela čest je običaj kod kuće ili u restoranu, ali ta navika ne otvara apetit niti poboljšava ukus hrane.
Naprotiv, može je samo pokvariti, baš kao i varenje, što će vam signalizirati pulsiranje želuca, koji na taj način šokiramo. Međutim, ako popijete gorki liker u malim gutljajima, nećete zatvoriti ukusne receptore, nego ih pripremiti, baš kao što ćete i podstaći želudačne sokove.
Zato umesto jedne ljute, prema bontonu stola, mogu se popiti biljna, gorkasta pića s blažim alkoholima. Nikako nemojte odabrati slatko u čašici jer biste mogli da dobijete gorušicu, pa takva pića sačuvajte za kraj, odnosno desert.
Prema legendi, ritualno ispijanje gorkastih pića pre jela kako bi se podstaklo varenje seže još do drevne Grčke, kada je otac medicine, Hipokrat preporučivao ritualno ispijanje aromatizovanog gorkog vina pre obroka. Istorija beleži takvu kulturu i kod drugih drevnih civilizacija koje su koristile gorka, lagana alkoholna pića u istu svrhu: od Asiraca do Egipćana i Tatara.
Aperitiv je postao popularan tek krajem 18. veka, a naročito je zaživeo u Italiji. Pićima poput vermuta, martinija i kamparija vremenom je rasla popularnost, a uskoro su nastali i popularni spritz, negroni i bellini.
Digestivi se piju pri kraju jela kako bi se podstakla cirkulacija i poboljšalo varenje. I dok će vam Francuzi preporučiti kakav konjak, dobar brendi ili Chartreuse (kartuzijanski biljni liker), Italijani se zalažu za rakiju od grožđa, gorki amaro, Fernet-Branco (gorki liker koji broji više od 40 biljaka i začina, kao što su mirisna smola, rabarbara, kamilica, kardamon, aloja, šafran, gospina trava i druge).
Nemci na kraju jela nazdravljaju likerima kao što su Kräuterlikör i Underberg, a u Španiji i Portugaliji dominiraju ojačana vina.
Za koji god se napitak odlučili, budite nežni prema svom zdravlju, piše Pun kufer.
