Znate li u koji srpski grad kralj Aleksandar nije voleo da dolazi?

commons.wikimedia

Kralj Aleksandar I Karađorđević vladao je u teškom periodu – kao prestolonaslednik je proveo narod kroz Albansku golgotu, tešku obnovu zemlje i ujedinjenje Srba, Hrvata i Slovenaca u zajedničku državu. Tokom svojih pokušaja da novostvorenu zemlju učvrsti kao ozbiljnu silu obišao je dobar deo Evrope i tragično nastradao u Marselju 1934. godine, ali jedan grad u Srbiji zaobilazio je u širokom luku!

Čačani vole da prepričavaju urbanu legendu po kojoj njih nijedna vlast naročito “ne miriše”, a da slična osećanja i oni gaje prema svim moćnicima. Kada se pokrene ta tema, osim nekih skorijih političkih događaja, većina pomene i anegdotu vezanu za kralja Aleksandra I Karađorđevića.

Priča kaže da istorija neslaganja Čačana i onih na vlasti u državi svoje korene vuče još iz 19. veka. Ovaj grad je svoj najveći procvat doživeo nakon što je Srbija stekla nezavisnost kada je Čačak postao veliki centar za promet poljoprivrednih proizvoda u Zapadnoj Srbiji. Zato možda i ne čudi što su Čačani važili za verne pristalice dinastije Obrenović.

Nakon Majskog prevrata 1903. godine Karađorđevići im to nisu zaboravili…

Kralj Aleksandar I Karađorđević “Ujedinitelj” je od Prvog svetskog rata pa sve do svoje smrti 1934. Čačak posetio samo jednom!

Verovatno se ni to ne bi dogodilo da Stepa Stepanović, junak pređašnjih ratova i veliki srpski vojvoda, svoje penzionerske dane nije provodio baš u ovom gradu – rodnom mestu svoje supruge.

U Beograd je odlazio kad je morao, na poziv vrhovnog komandanta i njegovih ratnih saboraca. Vreme je provodio u bašti. Negovao je voće i cveće. Nikome nije odlazio u posetu i retko koga je primao. Voleo je da šeta pored Zapadne Morave po lepom vremenu. Upravo jednog takvog dana, 27. aprila 1929. godine Stepa Stepanović je preminuo.

Sahrana je održana 29. aprila 1929. godine, a njoj je prisustvovao i kralj Aleksandar I Karađorđević kome je ovo bila prva i jedina poseta Čačku.

To je ujedno bio najveći javni skup u Čač­ku između dva svetska rata, kako po bro­ju učesnika, tako i po društvenom ugledu i značaju prisutnih na sahrani.