Božić, najlepše doba godine prema rečima Endija Vilijamsa, nije tako veseo i vedar u nekim delovima sveta.
Naime, Božić je zapravo protivzakonit u nekim zemljama, a ljudima je zabranjeno obeležavanje praznika zbog raznih pravila i razloga. Jedna od takvih zemalja je Tadžikistan, gde su zabranjene svečane proslave, božićna drvca i poklanjanje. Čak i postavljanje božićnih drvaca, bilo živih ili veštačkih, zabranjeno je u školama i univerzitetima.
Slična pravila važe i u Bruneju, gde je zabranjeno nošenje kapa Deda Mraza ili bilo koje odeće povezane sa Božićem. Ovo pravilo doneto je kako bi se sprečilo “preterano i otvoreno” slavlje koje bi moglo da utiče na muslimansko stanovništvo.
Saudijska Arabija zabranjuje sve “vidljive znake” božićne zabave, a slavlje Božića uslovljeno je lunarnim kalendarom, ne gregorijanskim. U Kini, iako ima milione stanovnika koji obeležavaju Božić, država ga naziva “Festivalom srama” i “zapadnjačkim duhovnim opijumom”, a vlada pokušava da očuva svoju tradiciju i odupre se uticaju zapadnjačkih običaja.
Severna Koreja takođe ima stroga pravila oko Božića, gde je slavlje ograničeno na odavanje počasti porodici Kim Džong-una, vladajućoj stranci i njenim liderima. Slavlje Isusa Hrista ili Deda Mraza može rezultirati zatvorom ili još ozbiljnijim posledicama. Severnokorejci rizikuju teške posledice ako budu uhvaćeni na bilo kakvom božićnom okupljanju.
