Problem nebrige države prema novim generacijama i "odliva mozgova" ilustruje istraživanjem INSEAD-a, koje pokazuje da je Srbija na 102. mestu od 103 zemlje prema kapacitetu da zadrži i privuče talenat. Ali, tu nije kraj zabrinjavajućoj statistici.
– Prema istraživanju koje su sproveli univerziteti u Oslu i Rijeci i IPSOS, polovina stanovnika Srbije od 18 do 44 godine napustila bi zemlju kada bi im se pružila prilika za to, a još 14 odsto o tome razmišlja, dok svega trećina mladih ne bi otišla iz domovine. S druge strane, čak 88 odsto stanovništva bi izabralo da ostane u Srbiji do kraja života kad bi imalo adekvatne materijalne uslove za život. To su podaci koji bi sve nas trebalo da navedu na razmišljanje jer govore da je Srbija prebogata talentovanim mladim ljudima koji svoju zemlju iskreno vole, žele u njoj da stvaraju i učestvuju u njenom građenju – istakla je ona.
Svetski putnik– Od 8. do 13. godine živela sam na Tajlandu, u Bangkoku. Sa 19 sam radila kao konobarica u hotelu na Kanarskim Ostrvima i usavršavala španski, a sa 23 postala predavač engleskog u osnovnoj školi u Južnoj Koreji, pa sam neko vreme boravila i u Italiji. Svaku od tih zemalja sam zavolela, tamošnja iskustva su mi dragocena jer svako je doprinelo da nešto naučim. Obogatila su me i učinila da Srbiju zavolim još više – priča ova devojka o životu u inostranstvu. |
U nameri da i sama doprinese promeni sumorne slike i otvaranju perspektive mladima u domovini, ova 29-godišnja devojka, student generacije na odseku sociologije Filozofskog fakulteta u Beogradu i najbolja u klasi na master studijama socijalne antropologije na Univerzitetu u Oksfordu, angažovana je u udruženju "iSerbia" s ciljem podsticanja omladinskog preduzetništva, kontinuiranog obrazovanja i inovativnosti, kao i pomoći u stvaranju poslovne kulture saradnje i razmene. Jedan od značajnih projekata koje vodi je "Srbija na vezi".
– Reč je o prvom programu onlajn mentorstva, projektu koji spaja mlade na početku karijere iz Srbije i naše istaknute stručnjake iz dijaspore, iz raznih oblasti nauke, privrede, umetnosti i medija. U prvoj godini postojanja, "iSerbia" je sprovela pilot tog projekta u kome je učestvovalo 15 mentora s najprestižnijih svetskih univerziteta i najuspešnijih firmi i 30 polaznika. Rezultati su već tada bili više nego zadovoljavajući, a polaznici oduševljeni što im je data prilika da na neposredan način komuniciraju sa iskusnijim kolegama.
Jedno od mentorstva rezultiralo je međunarodnim naučnim projektom između Nandžang univerziteta tehnologije u Singapuru i beogradskog Tehnološkog fakulteta. Prošlog meseca počelo je mentorstvo u okviru drugog kruga "Srbije na vezi". Trenutno više od 90 polaznika iz Srbije radi sa 50 mentora iz dijaspore, sa svih svetskih meridijana i posle mesec dana već su ostvareni prvi rezultati, kolaboracije među institucijama, pozivi na studijske posete, izrade zajedničkih projekata… To je, prema njenim rečima, jasan primer kako problem može biti deo rešenja samo ako se promeni ugao posmatranja.
Beogradski temelji– Na fakultetu u Beogradu, imali smo sjajne profesore koji su umeli da prenesu znanje i podstaknu kritički duh i kreativnost u analizi društvenih pojava. To mi je mnogo značilo na Oksfordu, gde je način rada drugačiji u odnosu na Srbiju i većinu obrazovnih institucija u svetu. Profesor retko "na kašičicu" servira neki odgovor jer je tu prevashodno da usmeri i pitanjima podstakne na razmišljanje. Naglasak nije na tačnosti odgovora, jer se znanje podrazumeva i dovoljno je za najnižu ocenu, a vrednuju se prvenstveno način razmišljanja, analitičnost, kreativan pristup problemu i argumentacija. Usavršavanje i praksa– Međunarodna škola osnovana pri UN na Tajlandu usadila mi je dve ključne vrednosti – stalan rad na sebi i praktično iskustvo, dok sam preduzetnički duh nasledila od roditelja. U radnom iskustvu u zemlji i inostranstvu imam profesionalni i volonterski angažman u NVO sektoru, od članstva u UG Generacijski odgovor drogama i Antitrafiking centra do poslova radijskog voditelja i praktikanta u Odeljenju za marketing hotela Hajat. Tokom studija u Beogradu bavila sam se marketingom i u drugim firmama, a vremenom počela da radim poslove vezane za za svoju struku, poput istraživanja, konsaltinga i upravljanja projektima. Podmetanje noge šteti svima– Mada je nemoguće generalizovati, često se susrećem s nepoverljivošću i nespremnošću za iskrenu saradnju u radu. U datim okolnostima i na osnovu iskustva iz poslednjih 20 godina može delovati da "čuvanje znanja" i "podmetanje noge drugom" može doneti kratkoročnu korist, ali na dugi rok to je izuzetno štetno za društvo i sve nas. Razmena znanja, saradnja i udruživanje resursa omogućava stvaranje novog i u interesu svih nas je da se to podstiče – objašnjava Ana i naglašava da je to i glavni razlog zbog kojeg je s kolegama sa fakulteta, osnovala udruženje "iSerbia". |
– Umesto fokusa na povratak stručnjaka bez jasnog plana kako da se motivše povratak i ulaganje uspešnih ljudi iz dijaspore i kako integrisati naše stručnjake iz inostranstva u domaće tržište rada, mi smo tragali za alternativnim rešenjem. Našli smo ga u povezivanju stručnjaka iz zemlje i dijaspore. I sve to samo na osnovu dobre ideje, našeg entuzijazma, dobre volje mentora i želje polaznika. Znanje je najvrednija donacija – ističe Ana Ranitović.
Odlazak u Veliku Britaniju na studije jedan je u nizu njenih boravaka u inostranstvu. Kako kaže, tek kada ih sve stavi na papir, uviđa da je dosadašnji život provela odlazeći iz Srbije i vraćajući joj se.
Budite vredni– Osim portala "iSerbia", kroz koji je do sada prošlo više od 200 mladih novinara, sprovodimo i druge projekte kao što su Studentko rangiranje fakulteta, onlajn edukativni servis i Akademija, "Moj prvi sajt" koji je do sada obučio 70 srednjoškolaca u oblasti programiranja i onlajn marketinga, pa rubriku "Oni inspirišu", koja predstavlja talentovane mlade ljude kao uzor vršnjacima i još mnogo toga. Moto udruženja je kratak i jasan "Budite vredni!" |
Sa master studija na britanskom ostrvu se nakratko vratila kući 2010. kada joj je otac iznenada preminuo. Želela je da bude uz najbliže i pomogne porodični posao. Tada se desio projekat "Stari zanati za novo doba" koji je finansirala EU, a ostvarivala opština Nova Varoš radi podsticanja ženskog preduzetništva u jugozapadnoj Srbiji. Radeći na njemu kao menadžer ostaje u Srbiji godinu i po dana. Kao krunu uspeha tog rada ističe reviju u Etnografskom muzeju u okviru Beogradske nedelje mode.
– Revija je bila jedna od najzapaženijih, a i danas, nekoliko godina kasnije, nastavlja da inspiriše kao simbol onoga što Srbija može da postigne kada njeni građani sarađuju i kad se spoji ono najbolje u njenim ljudima.
Po okončanju projekta "Stari zanati za novo doba", primljena je na doktorske studije na Univerzitetu u Oksfordu, kao jedna od 150 stipendista Clarendon fondacije, od ukupno 20.000 studenata koji su 2012. konkurisali. Privodi kraju doktorsku tezu na temu odnosa istorije, sećanja i identiteta u jugozapadnoj Srbiji.
