U Srbiji je sektor informaciono-komunikacione tehnologije (IKT) najperspektivnija privredna grana i jedan od najvećih pokretača privrednog rasta zemlje. Njegov izvoz beleži konstantan i stabilan rast, a posebno ohrabruje suficit u razmeni usluga koji se beleži nekoliko godina unazad i koji je mnogo veći nego u tradicionalnim privrednim granama.
IKT otvara sve više prostora za brojna zanimanja iz drugih sfera, tačnije ovaj sektor nije rezervisan samo za vrhunske programere već i za one čije primarno zanimanje nema veze sa informacionim tehnologijama (IT). Sociolozi, psiholozi, ekonomisti i mnoga druga zanimanja postala su neizostavan deo IT zajednice. Prema procenama kompanije Majkrosoft broj zaposlenih u ovoj industriji do 2025. u našoj zemlji mogao bi da dostigne 120.000 ljudi. Inače, primanja u ovoj oblasti su znatno viša od prosečnih.
Kako je nedavno kazala premijerka Srbije Ana Brnabić, izvoz IKT sektora lane je iznosio gotovo 2,7 milijardi evra i za 45 odsto je veći u odnosu na 2021. U tom periodu, prema njenim rečima, Srbija je uvezla IKT usluge u vrednosti 732 miliona evra i tako ostvarila suficit u razmeni od gotovo dve milijarde evra ili 48,8 odsto više nego godinu dana ranije. Premijerka je naglasila i da je svako drugo radno mesto koje je otvoreno u proteklih godinu dana u Srbiji u IT sektoru. Brnabićeva je podsetila i da je IKT sektor od uvek u fokusu Vlade Srbije i da je još krajem 2016. tadašnji premijer Aleksandar Vučić formirao Ministarski savet za IT s ciljem da do 2022. trgovinski saldo IKT sektora bude 1,5 milijardi evra.
– Tada su nam pričali da je to nemoguće, da su to prazne priče. Cilj smo ispunili i prebacili jer je saldo gotovo tri milijarde evra. Nema praznih priča, samo rad i borba – kazala je premijerka i dodala da će Vlada Srbije, kao što je i do sada, nastaviti da insistira na digitalnoj transformaciji i tranziciji.
Da domaće IT tržište beleži stalni rast četiri godine zaredom i da je trenutno na istorijskom maksimumu potvrdila je i Jelena Jovanović, sekretarka Udruženja za elektronske komunikacije Privredne komore Srbije (PKS).
– Dugo se tavorilo sa vrednošću IT tržišta nižom od pola milijarde evra, da bi u prethodne četiri godine beležili dvocifren rast – kazala je ona za “Vesti”.
Jovanovićeva je navela i da su autori studije ICT In Serbia At a Glance 2022
procenili da je domaće IT tržište u 2021. poraslo za devet odsto u odnosu na 2020, a da su ulaganja u IT sektor premašila “psihološku granicu” od 100 evra i dostigla 108 evra po stanovniku.
– Novi cilj treba da bude rast investicija na 150 evra po stanovniku, odnosno da vrednost našeg IT tržišta dostigne milijardu evra u 2025 – kazala je ona i navela da je Evropski prosek ulaganja u IT po stanovniku 900 evra.
Međutim, kako kaže, Srbiji bi kao reper trebalo da služi prosek ulaganja u zemljama koje su 2004. primljene u članstvo EU, a to je 150 evra po stanovniku, jer je to neki minimalni prag koji ukazuje da se neka ekonomija ozbiljnije razvija i usvaja evropske standarde.
Naša sagovornica navodi i da se u pomenutoj studiji konstatuje da je za sužavanje digitalnog jaza Srbiji potrebno da prosečna godišnja stopa rasta IT tržišta bude viša od 10 odsto do 2025.
IT industrija Srbije, kako kaže Jovanovićeva u 2021. ostvarila je prihod od blizu četiri milijarde evra, što je rast od 18 odsto u odnosu na 2020, dok je samo prihod od IT poslovanja iznosio tri milijarde evra, dok je razlika rezultat “ostalih” aktivnosti u ovom sektoru.
Prema njenim rečima, najveći udeo u ukupnim prihodima industrije (45 odsto) ostvario je softverski podsektor, i to u vrednosti od 1,8 milijardi evra.
– To je dobar pokazatelj, jer softverski sektor ima najsnažniji rast, a takođe znači da se kod nas više ulaže u softverska rešenja nego ranije. Moramo podizati konkurentnost domaćih preduzeća i njihovu sposobnost da osvajaju nova tržišta, a IT upravo omogućavaju da se posao obavlja ne samo brže i efikasnije, nego i na inovativan način – kazala je naša sagovornica.
Kada je reč o investicijama, prema rečima Jovanovićeve, država je sa 190,4 miliona evra u 2021. bila najveći ulagač na IT tržištu, a zajedno sa javnim preduzećima, koja su na IT tržištu potrošila 65,3 miliona evra, zaslužna je za trećinu ulaganja u taj sektor. Sekretarka Udruženja za elektronske komunikacije PKS-a je navela i da je za sada najniži udeo IT investicija u Srbiji u rudarstvu i poljoprivredi.
Kod nas bez otkaza
Na ovogodišnjem “Srpskom Davosu”, odnosno Kopaonik biznis forumu, održanom od 5. do 8. marta, moglo se čuti da iako je u svetu kriza zakucala na vrata IT-jevaca, što se ogleda otpuštanjima u nekim zemljama, ovaj sektor i dalje u usponu.
Nebojša Bjelotomić, direktor Inicijative Digitalna Srbija izjavio je da je IT sektor tokom krize doživeo mnogo promena, ali da će taj biznis i dalje tražiti stručnjake iz ove oblasti. On smatra i da velika otpuštanja u IT gigantima u svetu neće mnogo uticati na srpsko IT tržište koje se, pre svega, bavi servisima i ima ljude kao najveću vrednost.
– Ono što se dešava na američkom tržištu, velika otpuštanja u IT gigantima, ne treba stavljati u kontekst našeg tržišta, jer je drugačije. Pre svega, mi se bavimo IT servisima i naša najveća vrednost su ljudi – kazao je on.
Prema rečima Bjelotomića, Srbija ima dva izvora novih ljudi u IT sektoru, a to su nova generacija koja dolazi i prekvalifikacija.
– Oni na kursevima steknu osnovna znanja iz IT, a kasnije ih na radnom mestu dalje razvijaju – kazao je on.
I čovek i digitalizacija
Vladimir Vasić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije (UBS) slaže se da ceo klaster IT u Srbiji raste velikom brzinom i to je kako naglašava izvozna i razvojna šansa naše zemlje.
– Međutim, to otvara i pitanje broja i kvaliteta kadrova koji mogu da opsluže ne samo čist IT sektor nego i sve elemente tih tehnologija koje su sve brojniji u klasičnim granama ekonomije – kazao je Vasić za “Vesti” i naglasio da će od uspešnog rešavanja ovog pitanja zavisiti ne samo uspešno poslovanje banaka, već i razvoj celokupne ekonomije.
On je istakao i da je digitalizacija jedan od najizraženijih trendova u bankarstvu navodeći podatak da su predviđanja da će do 2030. u veštačku inteligenciju biti uloženo oko 60 milijardu dolara.
– Digitalizacija nikako ne isključuje potrebu za čovekom, naprotiv, danas više nego ikada imamo sa jedne strane automatizaciju, robotizaciju, digitalizaciju, a sa druge strane nikad veću potrebu za ljudima, posebno kvalitetno obrazovanim. Ne čovek ili digitalizacija, već i jedno i drugo – zaključio je naš sagovornik.
Plata i do 17.000 evra
Aleksandar Bjelić, generalni direktor MVP Njorkshop Studio
izneo je podatak da je jedna IT kompanija u Srbiji ove godine plaćala programere čak 17.000 evra. On je naglasio da i pored ovolikih primanja nije lako naći IT kadar, jer kako objašnjava stručnjacima iz ove oblasti plata nije uvek najvažnija već im je ponekad, naročito mlađima, važno i da u određenoj firmi imaju od koga da uče.
Prema podacima PKS u 2021. ukupno 3.768 preduzeća činilo je domaću IT industriju, koja je zapošljavala 48.173 radnika ili dva odsto ukupne radne snage u Srbiji. Kompanije za izvoz softvera zapošljavaju polovinu ukupnog broja zaposlenih u domaćoj IT industriji, a prosečna plata u izvoznicima softvera je 2.560 evra, što je više od prosečne zarade u podsektoru proizvođača softvera, koja je iznosila 2.383 evra.
Više studenata informatike
Da bi Srbija povećala izvoz informatičkih usluga iduće godine za jednu milijardu evra, kako kaže Nikola Marković, iz Društva za informatiku Srbije trebaće joj 10.000 novih kadrova i zato je potrebno povećati kvote za studiranje informatike na fakultetima. Prema njegovim rečima, povećanje broja kadrova koji su eksperti za IKT je ključni rezultat za napredak Srbije u ovoj oblasti.
Stranci više izvoze
Jovanovićeva je kazala da su u Srbiji u 2020. poslovale 406 IT kompanija, koje su generisale većinu svojih prihodi od izvoza softvera i IT usluga. Prema vlasničkoj strukturi, kako kaže postoji skoro jednak broj preduzeća i sa stranim vlasnicima je 45%, a u domaćem vlasništvu je 44% preduzeća.
– Izvoznici softvera u stranom vlasništvu zapošljavaju 62% radne snage i stvaraju 61% prihoda. Možemo reći i da danas strani vlasnici upravlja sa oko 60% izvoznih kapaciteta softvera, sa tendencijom rasta ovog procenta svake godine – kazala je sekretarka Udruženja za elektronske komunikacije PKS-a i navela da svake godine broj IT kompanija koje izvoze softver raste, ali se kapaciteti uglavnom akumuliraju u preduzećima koji posluju više od pet godina.
