Čovečanstvo u borbi sa korona virusom grčevito pokušava da pronađe balans kojim će sačuvati i ljudske živote i ekonomiju i dok mnoge države, među njima i Srbija, ublažavaju restriktivne mere, direktor Svetske zdravstvene organizacije Tedros Adanom Gebrejesus alarmira da je “najgore tek pred nama”. On je smrtonosni virus uporedio sa španskom groznicom koja je odnela 100 miliona života, ističući da svet danas ima tehnologiju da spreči takav scenario.
Slušati stručnjake
Apel prvog čoveka SZO treba shvatiti ozbiljno, kaže za “Vesti” primarijus dr Tatjana Radosavljević, specijalista za plućne bolesti i tuberkulozu, ukazujući na neophodnost opreza, jer je “jedino što znamo o virusu da ništa ne znamo”.
Na osnovu iskustva Kine koja se prva suočila sa virusom, pa i Italije, prema rečima naše sagovornice, vidi se da je epidemijski tok oko dva i po meseca.
– U Kini je to bilo od sredine decembra do početka marta, a u Italiji od 30. januara, i vidimo da sada polako počinje da pada broj zaraženih i obolelih. Prema toku i pažljivom praćenju epidemiološke situacije na terenu se rukovode i druge zemlje i Srbija koja polako ide na ukidanje restriktivnih mera – kaže dr Radosavljević.
Kao dobar, navodi primer Nemačke, gde su bila prva masovna testiranja, a zdravstveni sistem te zemlje je, kada je reč o virusu, dobro pokrio situaciju.
– Na osnovu testova su imali procenu koliko jedna pozitivna osoba zarazi ljudi i pokazalo se da je to 0,7 odsto, a da sa popuštanjem mera taj procenat poraste na 0,8 odsto, što svedoči da popuštanje mera treba raditi u skladu sa aktuelnim epidemiološkim podacima – kaže dr Radosavljević.
Nemačka je početkom protekle nedelje dozvolila otvaranje prodavnica veličine do 800 kvm, a najavljeno je vraćanje maturanata i drugih završnih razreda 4. maja. Na snazi do 3. maja ostaju restrikcije u kontaktima ljudi, a veliki događaji su zabranjeni do 31. avgusta.
Austrija, evropska preteča u najavi ublažavanja mera, otvorila je 14. aprila prodavnice do 400 kvm s robom koja nije neophodna, dok će tržni centri proraditi posle 1. maja.
Italija, koja ima ogroman broj žrtava, krenula je polako na popuštanje mera, ukidanjem zabrane za knjižare i prodavnice dečje odeće. U Španiji, takođe teško pogođenoj bolešću, karantin ostaje na snazi do maja, a proradio je građevinski i industrijski sektor, ali se razmišlja da hoteli ostanu zatvoreni do kraja godine.
Produženje mera planiraju Francuska i Velika Britanija i dok se iz Londona čuje stručna procena da je prerano za njihovo ukidanje, francuski predsednik Emanuel Makron najavljuje od 11. maja postepeno otvaranje prodavnica i škola. Švajcarska je privremene mere uvela do 27. aprila, a od tog datuma planira postepeno otvaranje lekarskih ordinacija, frizerskih i kozmetičkih salona. Najavljen je od 11. maja rad osnovnih škola, prodavnica i pijaca, a 8. juna srednjih i stručnih škola i univerziteta.
Obavezna distanca
Danska je od 15. aprila počela da otvara osnovne škole do petog razreda, a ostala ograničenja zadržava do 10. maja. U Norveškoj od 20. aprila rade vrtići, a osnovne škole od prvog do četvrtog razreda počinju 27. aprila. Srpske komšije Rumunija i Bugarska su produžile karantin, a vlada Mađarske odluku o tome donosi od subote do subote. Poljska od 19. aprila postepeno ublažava mere za prodavnice, dok je Češka otvorila male trgovačke radnje.
U Aziji je Kina, gde je epidemija korone počela krajem 2019, razumljivo prva i krenula na ukidanje mera, mada ostaje u pripravnosti, a restrikcije postepeno ublažavaju druge zemlje na tom kontinentu. U Japanu je vanredno stanje uvedeno do 7. maja, ali je vlada zbog ekonomije dozvolila firmama da i dalje rade.
Iran, inače, dosta pogođen epidemijom, popušta u zabrani kretanja, a prošle nedelje su otvorene pijace i neke prodavnice. Saudijska Arabija, koja je zatvorila sveta islamska mesta za strane hodočasnike, produžila je blokadu širom države, a u Izraelu ostaje na snazi karantin, dok će mere ukidati “sporo i odgovorno”.
U Indiji, gde je od 20. aprila dozvoljen rad u poljoprivredi i građevini, blokada traje do 3. maja. U Pakistanu je takođe blokada na snazi. Južna Koreja i Tajvan nemaju potpunu blokadu, ali preporučuju društveno distanciranje.
U SAD, gde ima blizu milion zaraženih, predsednik Donald Tramp najavljuje postepeno pokretanje privrede od početka maja, ali i privremenu zabranu imigracija u tu zemlju, dok će u Kanadi prodavnice robe koja nije neophodna biti zatvorene još koju nedelju.
Australijsku javnost je premijer Skot Morison nedavno upozorio da zabrana kretanja neće biti ukinuta “u skorije vreme” kao i da će sprečavati merama ljude koji ne poštuju kućnu izolaciju.
Maske su budućnost
– Ako svet prerano popusti u merama koje su donete zbog suzbijanja širenja Korona virusa može se survati u najcrnje statistike kada je reč o porastu broja obolelih – kaže dr Tatjana Radosavljević, uz napomenu da ona lično smatra da će socijalna distanca, nošenje maski i rukavica još prilično dugo biti svetska realnost.
Mimo sveta
Švedska je primenila vrlo blage mere, ali je građane pozvala na odgovornost i socijalno distanciranje. Nisu zatvorili škole, kafiće, restorane i teretane, a jedino su u dva navrata zabranili skupove, prvo veće od 500 ljudi, a onda sveli na 50. Produžena je zabrana putovanja u Švedsku do sredine idućeg meseca.
Pogođen i “crni kontinent”
U Egiptu, jednoj od omiljenih turističkih destinacija, građana Srbije, ali i Evrope, biće do 23. maja zatvorene bogomolje, a ne rade škole i turistička svratišta. Južna Afrika je mere propisala do kraja aprila i najavila postepeno i kotrolisano otvaranje ključnih delatnosti.
